Energetska zajednica: CBAM menja dinamiku tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi
Podeli
Prvi kvartalni izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice o uticaju Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) ukazuje na promene u funkcionisanju tržišta električne energije između Evropske unije i ugovornih strana Energetske zajednice.
Reč je o devet ekonomija kandidata za članstvo u EU u jugoistočnoj i istočnoj Evropi koje rade na integraciji svojih elektroenergetskih tržišta sa jedinstvenim evropskim tržištem. Mnoge od njih, kako se navodi u izveštaju, nalaze se „na tački bez povratka“, jer su usvojile ili gotovo u potpunosti uskladile zakonodavstvo sa EU pravilima, čime se otvara put za tržišno spajanje sa EU tržištem električne energije.
U prvom kvartalu 2026. godine tokovi električne energije između EU i Zapadnog Balkana odstupili su od dosadašnjih obrazaca trgovine, što se ogleda kroz dva trenda. Prvo, komercijalno planirane prekogranične razmene pale su za 25 odsto na granicama sa državama članicama EU.
Drugo, cene električne energije na dan unapred (day-ahead) tržištima u ugovornim stranama bile su u proseku 30 EVRA/MWh niže nego u susednim EU tržištima. Ovo se dogodilo uprkos značajnom višku čiste, bezemisijske električne energije iz hidroelektrana, uzrokovanom povoljnim padavinama. U normalnim tržišnim uslovima, takve razlike u cenama bi dovele do povećanog izvoza iz tržišta sa nižim cenama ka tržištima sa višim cenama, čime bi se postigla konvergencija cena.
Pročitajte još:
- Cena emisije CO₂ za srpske izvoznike 75,34 evra po toni – šta donosi CBAM
- EU CBAM sertifikati za 2026. dobili prvu cenu
- SET Trebinje 2026 – CBAM kao ključni izazov za privredu BiH i regiona
Međutim, u okviru CBAM-a, izvoz električne energije iz obnovljivih izvora tretira se isto kao i proizvodnja iz fosilnih goriva, kroz primenu standardnih (default) emisijskih faktora.
U izveštaju se ističe da bi dublja integracija u trenutku geopolitičke nestabilnosti i pojačanih oscilacija cena i snabdevanja omogućila efikasnije prekogranične tokove električne energije, veće ekonomske koristi i jačanje energetske sigurnosti širom Evrope.
Promene u tržišnoj dinamici sve više se odražavaju i na fizičke tokove električne energije, što otvara pitanje sigurnosti elektroenergetskog sistema u regionu. Na Zapadnom Balkanu posebno je značajan južno-severni koridor koji ide od Grčke preko Albanije i Crne Gore ka Bosni i Hercegovini. U pojedinim periodima ovaj pravac bio je izrazito opterećen, što je povećalo rizike za stabilan rad elektroenergetskih sistema u Albaniji, Crnoj Gori i BiH, ali i u susednim državama poput Hrvatske.
Kao primer se navodi i sistemski kolaps 21. juna 2024. godine, koji je izazvan gotovo istovremenim ispadanjem 400 kV dalekovoda u Crnoj Gori i Albaniji.
Energetski portal
