Ključni prioriteti i izazovi za industriju vetroenergije

Evropa se nalazi u prelomnom trenutku svoje energetske tranzicije, u kojem je tempo uvođenja obnovljivih izvora energije postao ključan za ekonomsku konkurentnost i energetsku bezbednost kontinenta. Nova izvršna direktorka organizacije WindEurope Tine van der Straten preuzima vođstvo vodećeg evropskog udruženja za energiju vetra u trenutku kada sektor mora značajno da ubrza uvođenje novih kapaciteta, ojača svoj industrijski lanac snabdevanja i podrži elektrifikaciju privrede. U ovom intervjuu govori o svojim ključnim prioritetima, izazovima sa kojima se suočava evropska industrija vetra, potrebi za stabilnim regulatornim okvirom i snažnijim investicijama, kao i o ulozi koju Zapadni Balkan može imati u budućoj energetskoj arhitekturi Evrope.

Preuzimate vođstvo organizacije WindEurope u trenutku koji ste opisali kao presudan za Evropu. Koji će biti vaši ključni prioriteti kao nove izvršne direktorke i šta vidite kao najveće izazove za evropski sektor energije vetra u naredne tri godine?

– Preuzimam ovu funkciju u trenutku kada je Evropi čista električna energija potrebna brže nego ikada. Moj prioritet je jednostavan: izgraditi vetroelektrane. Potrebno nam je više novih kapaciteta, više elektrifikacije i veći obim duž celog lanca snabdevanja. Investicije u čistu energiju moraju da se ubrzaju, a Evropa mora da izgradi što više kapaciteta energije vetra kako bi ojačala konkurentnost i bezbednost. Najveći izazov biće da se napreduje bez dramatike: izbeći ponovno otvaranje zakonodavstva o kojem je već postignut dogovor, fokusirati se na sprovođenje i korišćenje alata koji su nam već na raspolaganju i rešavati primedbe i probleme kako se budu pojavljivali.

Istakli ste da bi energija vetra mogla da uštedi Evropi i do 1,6 biliona evra u poređenju sa sistemima zasnovanim na fosilnim gorivima. Da li smatrate da donosioci odluka u potpunosti razumeju značaj tih ušteda i kako WindEurope planira da ove ekonomske koristi učini vidljivijim i razumljivijim i javnosti i donosiocima odluka?

– Verujem da donosioci odluka sve više razumeju značaj tih ušteda. Na Industrijskom samitu u Antverpenu, evropska industrija i lideri EU prepoznali su da pristupačna energija mora biti u središtu evropske konkurentnosti i da će energija vetra imati centralnu ulogu u tome. Ali nedostajući element je elektrifikacija: teška industrija mora mnogo brže da se elektrifikuje, a vlade moraju pomoći da se smanje rizici tih investicija i usklade ponuda i potražnja. Samit Severnog mora u Hamburgu bio je još jedan znak da političari prepoznaju vrednost domaće, jeftine i čiste energije. Sa naše strane, WindEurope čini sve da ove koristi učini potpuno jasnim. Sistem zasnovan na obnovljivim izvorima i dalje je najjeftinija opcija, čak i kada se uključe mreže i rezervni kapaciteti. Odlaganje delovanja samo će učiniti da Evropa plati više. Kumulativne uštede od 1,6 biliona evra do 2050. godine jednake su godišnjoj potrošnji Evrope za zdravstvenu zaštitu, oko devet odsto BDP-a EU. To je ono što je na kocki.

Instaliranje samo 13 GW novih kapaciteta energije vetra u 2025. godini – manje od polovine onoga što je potrebno – pokazuje da Evropa zaostaje za sopstvenim ciljevima. Šta vidite kao glavne uzroke ovog usporavanja i kako se mogu unaprediti proces izdavanja dozvola i razvoj mrežne infrastrukture?

– Maksimalno iskorišćavanje energije vetra i dalje zavisi od toga da evropski donosioci odluka sprovedu nekoliko ključnih stvari. Pre svega, potrebno je da u potpunosti primene nova pravila EU za izdavanje dozvola. Ta pravila funkcionišu izuzetno dobro: Nemačka sada izdaje sedam puta više dozvola za vetroelektrane na kopnu nego pre pet godina, što pokazuje koliko mogu biti snažna kada se pravilno primenjuju. Donosioci odluka takođe moraju da uklone prepreke koje usporavaju elektrifikaciju. Industriji bi trebalo omogućiti da koristi državnu pomoć za sklapanje ugovora o kupovini električne energije iz obnovljivih izvora (Power Purchase Agreements), uključujući i za energiju proizvedenu van lokacije potrošnje. Vlade bi takođe trebalo da uklone poreze i dažbine koje nisu vezane za energiju iz računa za električnu energiju kako bi izbor obnovljivih izvora postao očigledna i pristupačna opcija za potrošače. Još jedan ključni izazov je investicioni rizik. Sektoru je potreban stabilan niz aukcija za dvosmerne ugovore za razliku u ceni (Contracts for Difference). Ovi ugovori smanjuju trošak kapitala, obezbeđuju dugoročnu vidljivost prihoda i donose dobru vrednost za vlade. Bez njih je kompanijama teže da planiraju i investiraju sa poverenjem. Na kraju, Evropa mora da podrži i ojača svoj lanac snabdevanja za energiju vetra. Snažna industrijska baza je ključna za stratešku autonomiju, konkurentnost i ekonomski rast. Ako Evropa želi da ostane svetski lider u energiji vetra, mora da nastavi da razvija ove kapacitete kod kuće.

U FOKUSU:

• Energetska tranzicija Poljske: Subvencije i programi ubrzali ulaganja u OIE
• Globalna energetska kriza – strategije Evrope za očuvanje stabilnosti
• Kraljevac: Rezervat koji pokazuje da je budućnost u zajedništvu

Šta očekujete od institucija EU i nacionalnih vlada kada je reč o podršci domaćoj proizvodnji turbina, komponenti i opreme, posebno u kontekstu sve intenzivnije globalne konkurencije?

– Evropska komisija radi na Industrial Accelerator Actu, novom paketu za podršku evropskoj industriji. To je važno. Evropi je hitno potrebna odgovarajuća industrijska strategija za čiste tehnologije. Ali ne treba zaboraviti da postoji i EU Net Zero Industry Act (NZIA), koji je uveo kriterijume koji nisu zasnovani samo na ceni i ciljeve evropske proizvodnje za ključne komponente. Države-članice i dalje sprovode NZIA i počinju sa prvim aukcijama za energiju vetra koje su usklađene sa NZIA. To je već veliki korak u pravom smeru. NZIA i njegova primena pružiće korisne prilike za učenje za buduće industrijske politike.

Ako Evropa ima za cilj da ubrza elektrifikaciju svoje privrede, koji sektori, po vašem mišljenju, najsporije napreduju i gde energija vetra može ostvariti najveći uticaj u narednoj deceniji?

– Postoji mnogo industrija koje koriste procese sa niskim i srednjim temperaturama, a koje je moguće elektrifikovati već danas uz postojeću tehnologiju. To uključuje proizvodne procese u industriji papira i celuloze, kao i u industriji hrane i pića. Rekla bih da treba početi od onoga što je najlakše ostvarivo. Ali sektor koji najsporije napreduje jeste teška industrija. Mnoge kompanije žele da se elektrifikuju uz pomoć energije vetra i sunca, ali im je potrebna snažna politička podrška da bi se to ostvarilo. Evropi su potrebne ciljane mere koje će uskladiti ponudu čiste električne energije sa industrijskom potražnjom i smanjiti rizik velikih investicija potrebnih za direktnu elektrifikaciju. Danas Evropa zaostaje: stope elektrifikacije stagniraju na oko 25 procenata, dok konkurenti poput Kine brzo napreduju. Takođe je od suštinskog značaja da industrija može da pristupi energiji vetra po konkurentnim cenama. Evropska komisija bi trebalo da predvodi objavljivanjem jasnih smernica o oporezivanju električne energije, a nacionalne vlade moraju da slede taj primer smanjenjem poreza i dažbina na električnu energiju. Smanjenje rizika potražnje kroz ugovore o kupovini električne energije (Power Purchase Agreements) i ugovore za razliku u ceni ugljenika (Carbon Contracts for Difference) predstavljaju ključne korake. Ove mere će pokrenuti privatne investicije, podržati prve investitore i omogućiti da energija vetra ostvari svoj puni uticaj u narednoj deceniji.

Zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, takođe ubrzavaju razvoj energije vetra. Kako vidite njihovu ulogu u jačanju evropske energetske bezbednosti i postoji li potencijal za dublju saradnju?

– Svakako postoji. Evropa postaje sve više međusobno povezana kroz prekogranične tokove električne energije i mrežne interkonekcije. To je put kojim treba ići. Vetar ne duva uvek. Ali uvek duva negde. I što Evropa postaje povezanija, to je jeftinije prenositi električnu energiju širom kontinenta. To će povećati energetsku bezbednost i omogućiti pristupačnu električnu energiju za sve.

WindEurope je često isticao da se lokalno protivljenje može smanjiti kroz jasniju komunikaciju o koristima. Šta biste poručili lokalnim zajednicama koje i dalje ostaju skeptične prema razvoju vetroparkova?

– Prihvatanje energije vetra je veliko širom Evrope – čak i kada je reč o novim vetroparkovima. Čak 85 odsto Evropljana slaže se da EU treba masovno da investira u energiju vetra. Prihvatanje je obično najveće tamo gde su vetroparkovi već izgrađeni. Ipak, mnogi projekti se osporavaju na sudu od strane lokalnih zajednica, a dezinformacije i pogrešne informacije su u poslednje vreme smanjile prihvatanje. Rana i transparentna komunikacija je ovde jedna od najvažnijih stvari. Mnogi problemi mogu se rešiti već u ranoj fazi kroz konsultacije i uključivanje zajednice u donošenje odluka. Koristi mogu imati različite oblike. One mogu uključivati niže račune za električnu energiju, različite pogodnosti (na primer, renoviranje lokalnog fudbalskog stadiona), zajedničko vlasništvo i druge oblike podrške. Sve to dolazi povrh lokalnog oporezivanja. Industrija energije vetra je u 2025. godini uplatila 10 milijardi evra poreza, od čega 2,3 milijarde nisu bile povezane sa porezom na dobit i uglavnom su bile namenjene lokalnim vlastima i zajednicama. U skladu s tim, na našem godišnjem događaju WindEurope u Madridu (21–23. april) prvi put ćemo dodeliti nagradu Fast & Fair Award za najbolji projekat uključivanja zajednice u toku godine.

Predviđate da bi sektor energije vetra mogao da generiše više od 600.000 radnih mesta do 2030. godine. Koje će veštine i profesije biti najtraženije i na koji način bi Evropa trebalo da prilagodi svoje obrazovne i sisteme obuke kako bi odgovorila na ovu rastuću potrebu za radnom snagom?

– Evropski sektor energije vetra suočava se sa ozbiljnim nedostatkom kvalifikovane radne snage. Izveštaj Europe’s Wind Energy Workforce Report identifikuje 235 profila poslova duž životnog ciklusa vetroelektrana i ukazuje na kritične nedostatke. Najhitnije je potrebno 7.000 tehničara za lopatice, 6.500 terenskih inženjera i 5.000 tehničara za premontažu pre 2030. godine. Rešavanje ovog nedostatka veština ključno je da bi Evropa ostvarila svoje ambicije u oblasti energije vetra. To će zahtevati strateški pristup planiranju radne snage. Novi izveštaj organizacije WindEurope može pomoći u tome. On pruža podatke iz prakse koji pomažu u identifikovanju prioritetnih uloga u svakoj fazi lanca snabdevanja energijom vetra. Donosioci odluka moraju nastojati da prošire programe obuke za ključne pozicije. Moraju podsticati prekvalifikaciju radnika iz drugih sektora. Trebalo bi da usklade sertifikacije i omoguće mobilnost veština širom EU. Takođe bi trebalo da promovišu raznolikost u tehničkim i rukovodećim ulogama kako bi se obezbedio dovoljno veliki bazen talenata. Osam od deset ključnih uloga u kojima vidimo najveći nedostatak oslanjaće se na stručno obrazovanje i obuku (VET). Evropa mora ovim karijernim putevima da pruži veću vidljivost i poveća njihovu atraktivnost.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala EKOMOBILNOST