Najnoviji rast cena gasa, izazvan zaoštravanjem sukoba na Bliskom istoku, ponovo je pokazao koliko evropsko tržište energije ostaje izloženo spoljnim šokovima. Prema navodima iz saopštenja analtičkog centra EMBER, cena proizvodnje električne energije iz gasnih elektrana u Evropi porasla je za više od 50 odsto od 28. februara, dok je Evropska unija samo u prvih deset dana krize platila dodatnih 2,5 milijardi evra za uvoz fosilnih goriva.
Do novih problema došlo je nakon eskalacije sukoba u regionu Bliskog istoka, što je izazvalo potrese na globalnom tržištu nafte i tečnog prirodnog gasa. Potom je zabrinutost izazvalo je zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi veliki deo svetskih isporuka energenata, kao i prekid rada katarskog postrojenja Ras Laffan, jednog od ključnih centara za proizvodnju LNG-a.
Iako je neposredan rizik od nestašica gasa u Evropi za sada ocenjen kao nizak, jer direktni uvoz iz regiona Bliskog istoka nije presudan za ukupno evropsko snabdevanje, rast cena već se preliva na račune i tržište električne energije. Prosečna cena evropskog gasa na holandskom TTF čvorištu u prvoj nedelji sukoba dostigla je 45 evra po megavat-satu, što je gotovo 50 odsto više nego pre izbijanja krize, kada je iznosila 31 evro.
Pročitajte još:
- Predstavljena preliminarna tehnička studija o mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji
- Vlada Srbije donela odluku o zabrani izvoza nafte
- Rezerve goriva dovoljne za dva meseca u Crnoj Gori – od ponoći i više cene
Saopštenje ukazuje da posledice neće biti iste u svim državama članicama. Zemlje koje se više oslanjaju na gas u proizvodnji struje znatno su izloženije rastu cena. Kao primer se navodi Italija, gde je gas ove godine uticao na formiranje cene električne energije u čak 89 odsto sati, dok je u Španiji taj udeo bio svega 15 odsto. Upravo zbog manjeg oslanjanja na gas, Španija je, prema istim podacima, zadržala niže cene električne energije od većine drugih evropskih zemalja sa većim gasnim kapacitetima.
Glavni uzrok nestabilnosti, kako navode, ostaje zavisnost od gasa, dok bi dugoročnu zaštitu potrošača mogli da donesu jedino veće ulaganje u obnovljive izvore, baterijska skladišta, fleksibilnost potrošnje i širu elektrifikaciju.
Energetski portal
