Na koji način već upotrebljavane stvari mogu dobiti drugu šansu, svojim radom svakodnevno pokazuje Nina Stanarević, grafička dizajnerka i knjigovezilja iz Banja Luke. Njen brend pod nazivom „Studio Tisa” prepoznatljiv je po posvećenosti ekologiji, održivim praksama, ali i svedenom dizajnu inspirisanom lokalnim kulturnim nasleđem.
Umetnički zanat zasnovala je na principima cirkularne ekonomije, pa skečbukove, dnevnike, foto-albume izrađuje od recikliranih, prenamenjenih i spašenih sirovina. Oni su ručno uvezani, dok su korice drvene ili tekstilne; pri konstrukciji ne koristi lepak, pa uvez postaje deo dizajna koji ima i estetsku ulogu.
Prve radove napravila je tokom školovanja 2012–2013. godine, iz kojih se razvila ljubav prema knjigovezačkom zanatu, a, kako ističe, snalažljivost u prenameni proizvoda prisutna je od samog početka.
— Poslovanje po principu cirkularne ekonomije znači da materijali moraju da budu u upotrebi, bilo kao proizvod ili, kada više ne mogu da se koriste, kao komponente ili sirovine. Na ovaj način ništa ne postaje otpad, a zadržava se suštinska vrednost proizvoda i materijala. U „Studio Tisi” koristim iznova tuđi i prerađeni otpad kao nove sirovine, a takođe svoj otpad prerađujem na nove načine. Skoro svi delovi mojih proizvoda su u potpunosti reciklabilni — priča Stanarevićeva.
Kako bi postigla što održivije poslovanje, za korice obično upotrebljava prenamenjeni tekstil, prebojava ga prirodnim bojama, a koristi i tehniku pačvork (spajanje manjih komada platna). Takođe nabavlja reciklirani papir, a pravi i sopstveni od papirnog otpada.
Korice boji biljkama, što ukrasnim, invazivnim, ali i lekovitim, pa nam je pokazala one bojene bojom dobijenom od korena biljke broć, ali i orasima.
U fokusu:
- Kompanija CEEFOR unapredila poslovanje sa još dva iso sertifikata
- Reciklažni solarni kontejner – Inovacija iz Banja Luke
- MT-KOMEX BH izgradio solarnu elektranu za kompaniju iz Laktaša
U njenom dizajnerskom opusu mogu se naći i predmeti od drveta. Tako su nastale činije od drveta koje je prvobitno korišćeno za pravljenje ruleta. Ovo su samo neki od primera održivosti koje primenjuje i u poslovnom i u privatnom životu.
Za svoj rad ne kaže da je revolucionaran, jer inspiraciju pronalazi u prošlosti – u snalažljivosti prethodnih generacija, koje su umele bolje iskoristiti ono što su imale. Ipak, složićete se, njeni radovi su bez sumnje unikatni. Kada je reč o svesnosti ljudi o ovakvim proizvodima, ističe da sve više njih želi da ima proizvod koji je napravljen samo za njih.
— Mislim da su ljudi veoma brzo zaboravili šta je to ručni rad i manufaktura i koliko je vremena, truda i zalaganja potrebno da se nešto napravi sopstvenim rukama. Veliki deo mog poslovanja i prisustva na društvenim mrežama i ArtMarketima upravo ulažem u edukaciju i približavanje ručnog rada i zanatstva samoj publici. Skoro 15 godina sam aktivna među DIY ArtMarketima i publikom koja dolazi na takve događaje i mislim da zainteresovanost raste. Potrebni su veliki napori za edukovanje, ali mislim da sve više ljudi želi da opet ima fizički proizvod u rukama i, još ako je taj proizvod napravljen baš za njih, onda tu sreći nema kraja — priča Stanarevićeva.
Kako bi svoj rad približila široj publici, neretko drži radionice na poziv raznih organizacija, a teme kojima se bavi su dosta šarolike, od osnova knjigovezačkog zanata, preko eko i underconsuption projekata i tema, pravljenja papira i slično. Najveće zadovoljstvo joj predstavlja samo stvaranje, kada ima vremena i prostora da istražuje nove stvari i, kako kaže, uživa u procesu.
Znanje o zanatu sticala je na internetu i po knjigama još od fakultetskih dana, a učenje i eksperimentisanje ni danas ne prestaje.
Želja joj je da „Studio Tisa” preraste u projekat dobar i za lokalnu zajednicu, društveno-kulturni centar, sa radionicama o eko-temama i ručnim radom, galerijom i možda kafeterijom, kao i mesto gde bi starije generacije mogle da obučavaju mlađe.
Priredila: Jasna Dragojević
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE
