Plastični otpad postao je jedan od najvećih ekoloških izazova savremenog doba. Ogromne količine plastike završavaju na deponijama, gde se razgrađuju stotinama godina i oslobađaju štetne hemikalije u tlo i vodu, a pri tome ugrožavaju životinjski svet i ulaze u lanac ishrane čoveka u vidu mikroplastike. Razvijene zemlje dosta pažnje posvećuju ovom problemu i imaju moderne centre za sortiranje i preradu, što omogućava da se najveći deo otpada ponovo iskoristi.
Da i region može biti uzor u ovoj oblasti, pokazuje inovacija iz Banja Luke, gde je u okviru Centra za mehatroniku i tehničke nauke osmišljen i izrađen kontejner za reciklažu, koji će biti napajan energijom sunca.
Inovacija nazvana Green Bin već je „proputovala” regionom, pa je u Ohridu na međunarodnom takmičenju Balkan Green Ideas, koje je održano u novembru, osvojila 1. mesto za BiH i proglašena za jednu od četiri najbolje ideje među šest zemalja Zapadnog Balkana. Predstavljena je i u okviru trodnevnog startap kampa CampUP 2025 u Banja Luci, gde je takođe pobedila. Projekat bi trebalo da bude predstavljen i na takmičenju „Innovation Competition Serbia”, a očekuju se rezultati i u okviru takmičenja „Regional butterfly innovation award”.
Marko Glišić, student smera mehatronika na Univerzitetu u Banja Luci i predsednik Centra za mehatroniku i tehničke nauke, kaže za Magazin Energetskog portala da prototip ovog kontejnera razvijaju oko šest meseci.
– Moja majka je kao projekt-menadžer predložila da se ispred Centra za mehatroniku i tehničke nauke osmisli inicijativa za mlade, koju sprovodi Institut KULT u saradnji sa EU, kojom bi ukazali na problem sve većeg plastičnog otpada i ponudili rešenje istog. Otac, inače elektroenergetičar po struci, predložio je reciklažni kontejner koji bi na licu mesta usitnjavao plastične flaše i tako višestruko smanjio zapreminu otpada, smanjujući logističke troškove. Daljom razradom ideje reciklažni kontejner je dobio napajanje putem solarnog panela i tako postao nezavisan od infrastrukture, sa ekološki prihvatljivim načinom za pogon mehanizma za mlevenje jer koristi obnovljive izvore energije – priča nam Glišić.
U FOKUSU:
- ABB slavi 50 godina frekventnih regulatora – tehnologija, ljudi i vizija koji oblikuju energetsku budućnost
- Lokalne zajednice kao prva linija odbrane prirode i klime
- Noviteti u ESG pejzažu Evropske unije
Način funkcionisanja Green Bina
Konstrukcija kontejnera urađena je od čeličnih cevi 40×40 mm i 20×20 mm, obložena kompozitnim aluminijumom, dok je donji deo ujedno i otvor za izbacivanje otpada i prostor za upumpavanje argon gasa.
Poklopac je ujedno i nosač solarnih panela koji se može okretati radi optimalnog prikupljanja solarne energije.
Pražnjenje se vrši podizanjem kontejnera za noseću kuku ili pomoću bočnih šipki kao na klasičnom kontejneru. Mehanizam za usitnjavanje i akumulator za skladištenje električne energije nalaze se pričvršćeni i osigurani unutar konstrukcije.
Green Bin funkcioniše potpuno autonomno zahvaljujući solarnom napajanju.
– Korisnik ubacuje plastične flaše, a šreder ih usitnjava i time smanjuje zapreminu otpada nekoliko puta. Tako se smanjuje broj odvoza otpada i troškovi komunalnih preduzeća, dok se prikupljeni materijal može dalje koristiti za reciklažu. Neprijatan miris raznih tečnosti iz flaša bi se neutralizovao dodavanjem argon gasa u sam otpadni prostor. On je teži od kiseonika i samim tim bi sprečavao dalje procese sadržaja iz flaša, a neprijatni mirisi bi ostali zarobljeni unutar prostora sa argonom. Prilikom ubacivanja flaša u otvor za usitnjavanje, korisnici ne bi osetili nikakav neprijatan miris – objašnjava Glišić.
Pored smanjenja troškova voluminoznog plastičnog otpada, upotreba ovakvog kontejnera podstiče cirkularnu ekonomiju i istovremeno promovišu usklađenost sa evropskim standardima u oblasti ekologije i održivog razvoja.
Predstavljanje
Projekat Green Bin je prvo prepoznao i podržao Institut za mlade KULT iz Sarajeva. Upravo kroz tu inicijativu ostvarena je saradnja sa Srednjom tehničkom školom u Banja Luci, koja je pokazala interesovanje i obezbedila prostor za postavljanje reciklažnog kontejnera, koje bi trebalo da bude do kraja decembra.
Ovaj izum je u procesu patentiranja, a plan je u skorije vreme proširiti ga i na problem otpadnog papira, stakla i metala. Glišić očekuje da će promocija projekta na sajmovima i takmičenjima dovesti i do potencijalnih investitora.
Priredila: Jasna Dragojević
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE
