Sveobuhvatna nova procena hidromorfoloških uslova širom Balkana pokazuje dramatično i ubrzano propadanje poslednjih velikih netaknutih rečnih sistema u Evropi. Prema izveštaju Stanje balkanskih reka 2025: Hidromorfološka procena i 13-godišnji trendovi, procenat netaknutih reka u regionu opao je sa 30 odsto u 2012. godini na svega 23 odsto u 2025. – što predstavlja gubitak od oko 2.450 kilometara rečnih tokova.
Studiju je izradio dr Ulrih Švarc iz organizacije Fluvius Vienna, a naručile su je organizacije EuroNatur i Riverwatch u okviru kampanje Sačuvajmo plavo srce Evrope. Analiza obuhvata 83.824 kilometra reka u 11 balkanskih zemalja.
Rezultati ukazuju na jasan regionalni trend pogoršanja stanja reka još od 2012. godine. Najviše su pogođeni veliki rečni tokovi, pre svega zbog izgradnje brana, kanalisanja i poremećaja prirodnog transporta sedimenta. Od 2012. godine, dužina rečnih akumulacija povećana je za 18 odsto, sa 2.224 na 2.626 kilometara.
Razvoj hidroenergetike identifikovan je kao glavni pokretač degradacije, uz dodatne pritiske poput zahvatanja vode, vađenja sedimenta i infrastrukturnih zahvata. Iako su izvorišta i manji tokovi u proseku u boljem stanju, i na njima se beleži rastući pritisak.
Prema studiji, od većih procenjenih reka svega 23 odsto ostalo je gotovo prirodno, dok 43 odsto pokazuje blage izmene. Umereno do znatno izmenjene reke čine 27 odsto, a sedam odsto mreže čine ozbiljno izmenjeni delovi, uglavnom akumulacije. Najizraženije promene zabeležene su u slivovima Drine, Neretve, Vardara/Aksiosa, Devola i Drima.
Ipak, autori ističu da Balkan i dalje ima znatno veći udeo očuvanih reka u poređenju sa ostatkom Evrope, što region čini poslednjim velikim uporištem divljih reka na kontinentu.
Autor studije dr Ulrih Švarc istakao je da dugoročni trendovi jasno pokazuju pad prirodnih rečnih tokova širom Balkana, prvenstveno usled prevođenja reka u akumulacije i velikih morfoloških zahvata i napominje da su ovi trendovi u sve većem raskoraku sa ekološkim standardima EU i principima održivog upravljanja vodama.
Pročitajte još:
- UNEP: Svet troši 30 puta više novca na uništavanje prirode nego na njenu zaštitu
- Unapređena digitalna platforma za zaštitu prirode Terenska
- Kenija kroz inovativni model postaje primer dobrog očuvanja biodiverziteta
Studija posebno izdvaja Albaniju kao zemlju sa najbržim gubitkom netaknutih i blago izmenjenih rečnih deonica u poslednjih deset godina. Intenzivan razvoj hidroenergetike, nekontrolisana regulacija vodotokova, zahvatanje vode i izmene poplavnih područja značajno su promenili rečne pejzaže zemlje.
Iako je Albanija uspešno zaštitila Vjosu i neke od njenih pritoka, više rečnih delova je degradirano tokom poslednje decenije nego u bilo kojoj drugoj balkanskoj zemlji. Ovi nalazi trebalo bi da posluže kao poziv na buđenje albanskoj vladi da zaštiti reke širom zemlje, a ne samo u jednom slivu, posebno imajući u vidu težnje zemlje da se pridruži Evropskoj uniji – poručio je Ulrih Ajhelman, izvršni direktor organizacije Riverwatch.
Primeri uspešne zaštite daju nadu
Uprkos negativnim trendovima, izveštaj navodi i pozitivne primere. Zahvaljujući kampanjama i pritisku organizacija za zaštitu prirode, oko 900 kilometara reka sačuvano je obustavljanjem hidroenergetskih projekata, proglašenjem novih zaštićenih područja i uvođenjem zabrana za male hidroelektrane.
Najznačajnije dostignuće u regionu predstavlja proglašenje Nacionalnog parka divlje reke Vjosa, dok je u Bosni i Hercegovini zaustavljen hidroenergetski projekat na reci Janjini, pritoci Drine.
Na osnovu nalaza, autori izveštaja pozivaju balkanske zemlje i evropske institucije na hitne mere: jačanje nacionalne i EU zaštite preostalih netaknutih reka, obustavljanje destruktivnih hidroenergetskih projekata, uspostavljanje sistematskog praćenja stanja reka, kao i obnovu već oštećenih vodotokova kroz mere zasnovane na prirodi.
– Prozor za delovanje se brzo zatvara. Balkan još uvek čuva neke od poslednjih divljih reka u Evropi, ali njihova zaštita zahteva političku hrabrost i odluke zasnovane na nauci – upozorila je Anet Špangenberg, šefica programa Slatke vode u organizaciji EuroNatur.
Energetski portal
