Globalna potražnja za ugljem početkom ove godine dostići će istorijski maksimum, ali prema novom izdanju godišnjeg tržišnog izveštaja Međunarodne agencije za energiju (IEA) – Ugalj 2025 – očekuje se njen postepeni pad do kraja decenije, dok se na energetskom tržištu pojačava konkurencija obnovljivih izvora, prirodnog gasa i nuklearne energije.
Prema izveštaju, globalna potražnja za ugljem trebalo bi da poraste za oko 0,5 odsto u 2025. godini i dostigne rekordnih 8,85 milijardi tona. Međutim, IEA ukazuje da bi već od 2026. godine trend mogao da se preokrene, što će do 2030. godine dovesti potražnju na nivo iz 2023. godine.
Rast obnovljivih izvora energiije, širenje kapaciteta nuklearnih elektrana i značajno povećanje dostupnosti tečnog prirodnog gasa glavni su faktori koji utiču na očekivano smanjenje potrošnje uglja u elektroenergetskom sektoru, koji trenutno čini dve trećine globalne upotrebe ovog energenta.
Pročitajte još:
- Metan iz napuštenih rudnika i dalje je klimatski izazov za Evropu
- Ugalj i dalje oslonac energetike Srbije – Rudarstvo beleži rast u 2025.
- IEA: Potražnja za ugljenom ostaje na visokom nivou do 2026.
Dinamika na ključnim tržištima
IEA ističe da su se u 2025. godini potrošački trendovi razlikovali među regionima. U Indiji je snažan monsun doveo do smanjenja potrošnje uglja, tek treći put u poslednjih 50 godina. U Sjedinjenim Državama potražnja je porasla nakon 15 godina pada, pod uticajem viših cena prirodnog gasa i sporijeg zatvaranja termoelektrana. U EU je nakon dvogodišnjeg značajnog pada potražnja blago smanjena, dok je u Kini ostala gotovo na prošlogodišnjem nivou.
Kina, koja trenutno troši više od polovine svetskog uglja, prema prognozama će do 2030. godine zabeležiti blagi pad potražnje, zahvaljujući ubrzanom razvoju obnovljivih izvora i državnom cilju dostizanja vrhunca potrošnje uglja do kraja decenije.
Iako se očekuje pad globalne potražnje, IEA ukazuje da rast nije isključen u svim regionima. Indija će do 2030. godine zabeležiti najveći apsolutni rast potrošnje – oko 200 miliona tona, uz prosečan godišnji rast od tri odsto. Najbrži tempo rasta beležiće Jugoistočna Azija, sa više od četiri odsto godišnje.
IEA zaključuje da će globalna tranzicija ka niskougljeničnim izvorima energije, zajedno sa energetskim politikama i ekonomskim kretanjima u Kini, oblikovati sudbinu najzastupljenijeg fosilnog goriva u narednim godinama.
Energetski portal
