Ministarstvo energetike i rudarstva objavilo je javni poziv za učešće u javnoj raspravi o Nacrtu Programa razvoja zelenog vodonika sa Akcionim planom za period 2026–2028. godine, kao i o pratećem Izveštaju o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.
Poziv je upućen organima, organizacijama, institucijama, udruženjima i svim zainteresovanim pojedincima da dostave svoje primedbe, predloge i sugestije u pisanoj ili elektronskoj formi. Komentari se podnose na propisanom Obrascu 4, na adresu Ministarstva energetike i rudarstva (Rimski trg 46, Podgorica) ili mejlom na nikolina.goranovic@meir.gov.me. Rok za dostavljanje komentara je 20 dana od dana objavljivanja poziva.
Tokom trajanja rasprave održaće se i okrugli sto, zakazan za 8. decembar 2025. godine, od 9.30 do 11.30 časova, u Privrednoj komori Crne Gore.
Program javne rasprave, Nacrt programa i Izveštaj o strateškoj proceni dostupni su na internet stranici Ministarstva i portalu e-uprave. Po završetku procesa, Ministarstvo će u roku od 15 dana objaviti Izvještaj o sprovedenoj javnoj raspravi.
Pročitajte još:
- Hrvatska usvojila Predlog zakona o izgradnji Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada
- Najveća solarna elektrana izgrađena na degradiranom zemljištu puštena u rad u Rumuniji
- Ministarstvo CG povuklo sa javne rasprave Nacrt Zakona o rudarstvu
SWOT analiza iz Nacrta Programa razvoja zelenog vodonika
U okviru dokumenta sprovedena je sveobuhvatna SWOT analiza, s ciljem sagledavanja kapaciteta Crne Gore za razvoj proizvodnje i upotrebe zelenog vodonika.
Kako se navodi u dokumentu, Crna Gora raspolaže značajnim potencijalima za razvoj sektora zelenog vodonika, pre svega kroz visok udeo obnovljivih izvora energije (OIE) u proizvodnji električne energije i veliki prostor za njihov dalji rast. Geografski položaj – obala, pristup moru i povoljan geopolitički kontekst – stvara mogućnosti za izvoz vodonika. Istaknute su i mogućnosti integracije OIE u proizvodne kapacitete, kao i niski i predvidivi troškovi rada i održavanja. Država je aktivna u međunarodnim klimatskim inicijativama, što dodatno jača njen položaj u razvoju ovog sektora.
Ipak, sektor prate brojna ograničenja: visoka cena proizvodnje vodonika, nedostupnost i skupi mali elektrolizeri, kao i nedostatak infrastrukture za vodonik. Regulatorni okvir se razvija sporije od potreba tržišta, a fosilna goriva i dalje imaju značajno učešće. Kao slabosti navode se i nedovoljno razvijena mreža snabdevača, slabo učešće privatnog sektora, nerazvijen sektor istraživanja i razvoja, kao i neujednačena i nedovoljna dostupnost vode, ključnog resursa u procesu proizvodnje vodonika.
Dokument prepoznaje veliki prostor za napredak: bolje iskorišćavanje OIE, sezonsko skladištenje energije, stabilizacija energetskog sistema i doprinos klimatskoj neutralnosti. Dalja dekarbonizacija transporta, diversifikacija energetskog miksa i smanjenje zavisnosti od uvoza predstavljaju snažne razvojne šanse. Posebno važni segmenti su otvaranje novih radnih mesta, razvoj stručnih veština, privlačenje stranih investicija i jačanje energetske sigurnosti.
Glavne prijetnje razvoju sektora odnose se na tehnološku nezrelost vodoničnih sistema i konkurenciju drugih obnovljivih tehnologija koje su trenutno dostupnije i jeftinije. Regulatorni i politički izazovi, bezbednosna pitanja, kao i nedostatak investitora, dobavljača i kupaca mogu usporiti planirani razvoj. Dodatnu prepreku predstavlja i odsustvo jasnih poslovnih modela i nedovoljno definisan zakonodavni okvir, navedeno je u dokumentu.
Energetski portal
