Kina je u prvoj polovini 2025. godine instalirala rekordnih 264 gigavata novih kapaciteta u vetro i solarnoj energiji, što je dvostruko više nego u istom periodu prošle godine. Taj rast podstaknut je željom investitora da završe projekte pre stupanja na snagu novog tržišnog sistema određivanja cena električne energije iz obnovljivih izvora, navodi se u analizi i saopštenju kompanije Wood Mackenzie.
Nakon godina u kojima je prioritet bio brz i masovan razvoj kapaciteta, Kina sada prelazi na fazu tzv. „visokokvalitetnog razvoja” – politiku koja stavlja naglasak na stabilnost, održivost i ekonomsku efikasnost umesto samog kvantiteta izgrađenih megavata. Novi sistem uvodi tržišne aukcije i konkurenciju među proizvođačima, umesto dosadašnjih garantovanih otkupnih cena.
Prema podacima Wood Mackenzie, prvi rezultati tendera u provinciji Šandong pokazuju da tržište reaguje snažno: cena solarne energije pala je za oko 32 odsto, a vetroenergije za 9 odsto u odnosu na dosadašnje prosečne vrednosti. Time je započeo period u kojem će cene biti određene konkurencijom, što dugoročno znači pritisak na marže, ali i veću tržišnu efikasnost.
Pročitajte još:
- Kina carinama na evropsku svinjetinu uzvraća udarac zbog električnih vozila?
- Stav stručnjaka: Da li su solar i baterije ključ naše energetske nezavisnosti?
- Hrvatska udvostručila sredstva za sufinasiranje ugradnje fotonaponskih elektrana
Analitičari ove kompanije procenjuju da projekti koji su izgrađeni pre juna 2025. i dalje ostvaruju stabilne prinose – između 8 i 11 odsto – zahvaljujući nižim troškovima tehnologije i dužim ugovorima o otkupu. Kod novih projekata prinosi se procenjuju na 6 do 7 odsto, jer su periodi garancija kraći, a tržište nepredvidivije.
Vetroelektrane trenutno imaju prednost zbog manjih rizika od ograničavanja proizvodnje i stabilnijih prihoda, dok su solarni projekti u pojedinim regionima pod većim finansijskim pritiskom zbog nestabilnih mrežnih kapaciteta.
Ovim prelaskom Kina šalje poruku da želi da pređe sa subvencionisanog, masovnog širenja obnovljivih izvora na model koji podrazumeva održiv rast, racionalne troškove i dugoročno stabilno tržište energije.
