U okviru projekta Forest Invest, vrednog 84 miliona dolara, Srbija će dobiti novih 7.000 hektara šuma, dok je planirana i konverzija 50.000 hektara postojećih zasada u kvalitetnije i otpornije vrste.
Projekat sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, u saradnji sa Zelenim klimatskim fondom i Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Srbija je među zemljama u kojima oko 40 odsto stanovništva koristi ogrevno drvo kao glavni izvor energije, pa projekat ima i strateški značaj za smanjenje pritiska na postojeće šumske resurse. Očekuje se da će rezultati ostati održivi i nakon završetka projekta, kroz nove finansijske mehanizme i saradnju sa privredom i akademskim institucijama.
Okrugli sto je održan u okviru manifestacije „Šumarijada“, u organizaciji JP „Srbijašume“.
Što se tiče Srbije, najveći deo šuma čine lišćarske listopadne vrste, među kojima dominiraju bukva i različite vrste hrastova, kao što su kitnjak i cer, dok su grab, jasen i javor takođe deo zajednica. U ravničarskim predelima značajno mesto zauzimaju topole, vrbe i bagrem, koji se posebno raširio u Vojvodini. Četinari zauzimaju manji deo površina, ali imaju važnu ulogu, naročito na planinama gde su rasprostranjeni smrča i jela, dok su crni i beli bor česti u pošumljavanjima i prirodnim staništima u višim predelima.
Energetski portal
