Uprkos značajnim solarnim potencijalima, Srbija i dalje zaostaje u razvoju prozjumera – građana i privrednih subjekata koji proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora za sopstvene potrebe i višak predaju u mrežu. Na to ukazuje novo saopštenje, koje se oslanja na studiju izrađenu od strane tima eksperata iz akademske zajednice i industrije, uz podršku međunarodnih stručnjaka sa bogatim iskustvom u oblasti energetike. Dokument nosi naziv „Prozjumeri u Srbiji: Trenutno stanje, izazovi i preporuke za unapređenje“ i donosi analizu postojećeg stanja i statusa prozjumera u Srbiji, identifikuje ključne regulatorne, tehničke i finansijske prepreke, i predlaže niz konkretnih mera.
Prozjumeri su već širom Evrope prepoznati kao važni akteri u dekarbonizaciji, decentralizaciji i demokratizaciji energetskog sektora. U Srbiji, međutim, uprkos zakonskom okviru uspostavljenom još 2021. godine, njihov broj i kapaciteti ostaju skromni. Samo oko 0,1 odsto domaćinstava ima status prozjumera, dok je taj udeo višestruko veći u zemljama regiona i EU – u Hrvatskoj preko 0,8 odsto, a u Nemačkoj čak 12 odsto. Srbija se, prema podacima s kraja 2023. godine, nalazi na začelju regiona po ukupnoj instalisanoj snazi solarnih elektrana.
Studija naglašava da su najveće prepreke razvoju prozjumerskog modela složene administrativne procedure, nedovoljno razvijena infrastruktura, ograničen pristup finansijskim podsticajima i niska svest građana o prednostima ovog pristupa.
„Prozjumerski model nudi višestruke koristi – od smanjenja troškova električne energije i emisija gasova sa efektom staklene bašte, do jačanja energetske nezavisnosti i otvaranja novih poslovnih prilika,“ navodi se u zaključku studije. „Ipak, bez odlučnih reformi i koordinisane podrške svim akterima, ti potencijali će ostati neiskorišćeni.“
Preporuke iz studije obuhvataju:
-
pojednostavljivanje administrativnih procedura i povećanje transparentnosti procesa priključenja,
-
optimizaciju podsticaja i razvoj modela finansiranja dostupnih širem krugu korisnika,
-
modernizaciju i digitalizaciju distributivne mreže,
-
uvođenje tržišnih mehanizama koji doprinose fleksibilnosti sistema,
-
osiguranje socijalno pravedne tranzicije i ciljanih programa podrške za energetski ugrožene kupce.
U izradi preporuka, autori su se oslonili i na iskustva zemalja kao što su Nemačka, Poljska, Hrvatska i Crna Gora, identifikujući primere dobrih praksi koje se mogu prilagoditi domaćim uslovima.
„Ova studija je rezultat posvećenog rada eksperata sa ciljem da se podstakne konstruktivan dijalog i konkretne promene. Srbija ima potencijal, ali i obavezu da ubrza svoju energetsku tranziciju. Primenom preporučenih mera možemo stvoriti stabilniji, ekološki održiv i ekonomski isplativ energetski sistem u korist svih građana,“ poručila je Jelena Stojković Terzić, vodeći autor studije.
Celokupnu studiju možete pogledati OVDE
Energetski portal
