Da bi se klimatski ciljevi postigli, potrebne su ne samo dobre namere već i konkretni mehanizmi koji će ih pretočiti u praksu, čak i na carinskim prelazima. Upravo to pokušava da postigne CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), mehanizam koji reguliše emisije ugljenika u međunarodnoj trgovini. Reč je o politici koja bi omogućila zemljama Evropske unije da naplaćuju porez ili nadoknadu za uvezene proizvode koji su proizvedeni sa visokim emisijama ugljenika.
Prelazni period za njegovu primenu počeo je 1. oktobra 2023. godine i traje do 31. decembra 2025. godine, što znači da definitivna primena kreće od naredne godine. CBAM treba da ohrabri manje razvijene zemlje, među kojima je i Bosna i Hercegovina, da ojačaju svoje klimatske propise, uvedu strože ciljeve za smanjenje emisija i ulažu u infrastrukturu za energiju iz obnovljivih izvora.
Na koji način će primena CBAM-a uticati na izvoznike iz BiH, posebno na privrednike orijentisane ka tržištu EU, pitali smo Peru Ćorića, bivšeg predsednika Privredne komore Republike Srpske.
Kako će uvođenje CBAM-a uticati na privredu Bosne i Hercegovine?
– EU je sve više orijentisana na borbu protiv klimatskih promena, dok su u drugim zemljama van EU uglavnom na snazi manje rigorozni ekološki i klimatski propisi. Upravo iz ovih razloga postoji veliki rizik od tzv. curenja ugljenika, tako da privredna društva koja su smeštena u EU mogu premestiti svoje proizvodne pogone koji emituju znatno veću emisiju CO2 u druge zemlje, kako bi iskoristile pogodnije uslove. U ovakvim slučajevima, roba proizvedena van EU mogla bi se naći na tržištu EU, pri čijoj je proizvodnji oslobođena veća količina CO2. Na taj način emisije štetnih gasova bi se samo premestile van EU u druge zemlje. Važno je napomenuti da će našu privredu ova nova carinska politika Evropske unije dodatno opteretiti i da će, prema preliminarnim procenama stručnjaka, izvozna roba poskupeti za skoro 20 odsto, ukoliko privredna društva ne unaprede svoje proizvodne procese i ne podignu njihovu energetsku efikasnost.
U FOKUSU:
- Domaćinstvo novog doba – farma kao energetski proizvođač
- Održivost kao strateški prioritet
- GreenCleanS kao odgovor na ekološke izazove regeneracije ulja
Koje će industrije biti najviše pogođene implementacijom CBAM-a?
– Da bi se pružila pravna sigurnost i stabilnost poslovnim subjektima u drugim zemljama, CBAM će se postepeno uvoditi i u početku će se primenjivati samo na robu koja je izložena velikom riziku od „curenja ugljenika”. Dakle, industrije koje proizvode sledeće proizvode biće najviše pogođene: gvožđe, čelik, cement, veštačko đubrivo, aluminijum, vodonik, proizvodnja električne energije. Smatramo da će u Republici Srpskoj najviše biti pogođena proizvodnja električne energije i taj uticaj će se preliti i dodatno pritisnuti proizvođače u sektoru prerade metala, koji, naravno, koriste električnu energiju.
Kako će CBAM uticati na konkurentnost domaće proizvodnje, posebno u energetskim industrijama sa visokim emisijama CO2?
– Kako bi se davanja za CBAM preusmerila u našu zemlju i iskoristila za povećanje energetske efikasnosti, neophodno je doneti legislativu koja je usklađena sa evropskom legislativom – EU ETS, tj. berzom zelenih sertifikata. Ako se ne donese ova legislativa, konkurentnost domaće industrije će se verovatno znatno smanjiti na evropskom tržištu, na koje izvozimo oko 70 odsto naše proizvodnje. Isto tako, uticaj ovog mehanizma na energetski sektor je ogroman – Srpska izvozi električnu energiju i njena cena će zavisiti od učešća obnovljivih izvora energije u ukupnoj ceni električne energije. Za sada ja taj udeo dosta nepovoljan i iznosi oko 60 odsto električne energije koja dolazi od fosilnih goriva.
Intervju vodila: Jasna Dragojević
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA
