Hidroenergija iz Norveške značajna za celu Evropu

Norveška čak 90 odsto svoje električne energije proizvodi iz hidroelektrana, što je svrstava među najodrživije i energetski najnezavisnije zemlje u Evropi. Zahvaljujući ovom modelu, ona igra ključnu ulogu u evropskoj borbi protiv klimatskih promena.

Upravo značajem Norveške na ostatak Starog kontinenta bavio se Fraunhofer Institut za ekonomiju energije i tehnologiju energetskih sistema (IEE) u istraživačkom projektu HydroConnect.

Norveška putem podmorskih kablova ima direktne veze sa Holandijom, Danskom, Nemačkom i Velikom Britanijom što omogućava da koristi svoju fleksibilnu hidroenergiju.

Filip Hertel, viši naučnik u Fraunhofer IEE, navodi da oslanjanje na obnovljive izvore energije povećava potrebu za fleksibilnošću i skladištenjem energije u elektroenergetskom sistemu, a tu do izražaja dolazi Norveška.

„Norveška hidroenergija može brzo da reaguje na fluktuacije u potražnji, izvozeći velike količine električne energije kada u Evropi nema dovoljno vetra ili sunca, a uvozeći energiju kada je viška i cene su niske. Ova sposobnost balansiranja ponude i potražnje čini Norvešku ključnim igračem u izgradnji klimatski neutralnog, povezanog evropskog energetskog tržišta”, navodi Hertel.

Pročitajte još:

• Energetski bilans CG 2024 – hidrološki izazovi proizvodnje i veća potrošnja električne energije
• Nastavak modernizacije reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta”
• Najveća hidroelektrana na svetu biće izgrađena na Tibetu

Analizirane su emisije gasova sa efektom staklene bašte širom Evrope, cene električne energije u Norveškoj i drugim zemljama, kao i uticaj na okolinu u norveškim rezervoarima i rečnim sistemima. Pri tome su uvek analizirali više varijanti, kao što su nagli rast potražnje za električnom energijom u Norveškoj, razvoj većeg broja offshore vetroparkova, uspostavljanje energetskih čvorišta na moru, kao i promene cena energenata poput vodonika.

Obimna baza podataka

Fraunhofer IEE koristi obimnu bazu podataka koja pokriva hidroelektrane i rezervoare širom Evrope. Baza sadrži podatke o preko 850 hidroenergetskih sistema, više od 2.800 pojedinačnih elektrana i oko 3.600 rezervoara.

„Pored tehničkih detalja sistema, baza sadrži i kompleksne informacije o hidrauličkim vezama i učešću na prekograničnim tržištima, što je važno za realističnu simulaciju ponašanja hidroenergije u našim modelima, naročito za kapacitete skladištenja i fleksibilnost u radu”, navodi Hertel.

Koristi za evropski energetski sistem

Analiza je pokazala da dodavanje 11 gigavata hidroenergije u Norveškoj i proširenje interkonektora može značajno smanjiti potrebu za dodatnim ulaganjima u Evropi. To bi moglo zameniti potrebu za oko 70 gigavata dodatnih kapaciteta u solarnim elektranama, elektrolizatorima i baterijama. Takođe, širenjem hidroenergije u Norveškoj, ukupni troškovi sistema padaju, a cene električne energije postaju ujednačenije između Norveške, kontinentalne Evrope i Velike Britanije.

Fleksibilna hidroenergija posebno pomaže u ublažavanju skokova cena u periodima kada ima manje vetra i solarne energije.

Energetski portal