U Beogradu je održan završni događaj projekta „Javne česme, javna stvar”, koji sprovodi Centar za kreiranje politika i strategija uz podršku Evropske unije. Tom prilikom predstavljen je dokument predloga javne politike o stanju izvorske vode na javnim česmama u Beogradu.
Dokument je rezultat višemesečnog istraživanja i rada na terenu. Kao početna tačka u analizi, autori su se bavili regulativnim okvirom, pri čemu je poseban akcenat stavljen na sprovođenje Programa kontrole kvaliteta podzemnih, odnosno izvorskih voda na teritoriji Beograda. Dve institucije koje se posebno izdvajaju kada je reč o kontroli kvaliteta vode na javnim česmama jesu Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd. Uz njih postoji i set drugih institucija koje su na različite načine uključene u ovaj proces.
Nenad Spasojević, programski direktor Centra i jedan od autora dokumenta, rekao je da se kontrola kvaliteta izvorske vode vrši na 34 javne česme, ističući da je izvorska voda promenjivog sastava. Gradski zavod za javno zdravlje zadužen je za mesečno izveštavanje o kvalitetu vode, po nalogu Sekretarijata.
Prema njegovim rečima, jedan od ključnih problema jeste neažuriranost sajta na kojem bi građani trebalo da dobiju informacije o tome da li je voda sa pojedinih česama ispravna za piće. Dodatni izazov predstavlja i činjenica da se redovna kontrola kvaliteta ne sprovodi na svim javnim česmama.
U prethodnim mesecima obavljeni su brojni razgovori sa građanima i stručnjacima, s ciljem da se doprinese unapređenju stanja na terenu, većoj institucionalnoj odgovornosti i boljoj informisanosti građana, kao i njihovom uključivanju u monitoring rada nadležnih. Istraživanje je realizovano kroz polustrukturisane intervjue sa predstavnicima institucija i stručnjacima, kao i fokus grupe sa različitim kategorijama građana – mladima, sportistima, pripadnicima romske zajednice i roditeljima sa decom.
Treći segment istraživanja obuhvatio je terenski rad i razgovore sa građanima u blizini javnih česmi. Pokazalo se da većina njih nije dovoljno informisana o kvalitetu vode, niti zna gde takve informacije mogu da pronađu. Zato je terenski rad bio usmeren i na informisanje i edukaciju građana, ali i na isticanje ekološkog aspekta – kroz preporuke za korišćenje ambalaže koja nije od plastike.
Pročitajte još:
- Potpisan Sporazum o saradnji za unapređenje naučnih istraživanja u oblasti zaštite životne sredine
- Recikliranjem nahrani životinje – poruka na prvom reciklomatu u Kraljevu
- Otvoren konkurs za pošumljavanje: Gradovi i opštine pozvani da kandiduju projekte do 9. jula
Milica Stanković, projektna asistentkinja u Centru za kreiranje politika i strategija i jedna od autorki dokumenta, istakla je da su razgovori sa građanima na terenu potvrdili postojanje svesti o važnosti provere kvaliteta vode, ali i da većina ne zna gde te informacije može da pronađe. Dodala je da je deo građana izrazio i nepoverenje u kvalitet i svežinu izvorske vode sa javnih česmi, zbog čega često sa sobom nose prethodno napunjene flašice.
„Naša ideja nije bila da budemo samo kritičari koji ukazuju na problem, već i da ponudimo moguća rešenja. Zato smo izradili set konkretnih preporuka”, rekao je Nenad Spasojević, dodajući da, za razliku od mnogih drugih ekoloških problema, ovaj ima dobru šansu da se reši na konkretan način.
Predlozi rešenja grupisani su u tri oblasti – upravljanje i saradnja, mapiranje i finansiranje kontrole kvaliteta, te kontrola kvaliteta i izveštavanje – koje su detaljno obrađene u samom dokumentu.
Prof. dr Vera Arežina sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, takođe jedna od autorki dokumenta, govorila je o problemu neadekvatnog obeležavanja javnih česmi kada je reč o kvalitetu vode. Istakla je da, iako na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje piše da su table uredno postavljene, one u praksi na mnogim lokacijama ne postoje.
„Čak i tamo gde se postavi obaveštenje, ono je najčešće samo papir koji, usled vetra ili kiše, brzo bude uništen”, dodala je.
Pored javnih česmi sa izvorskom vodom, u Beogradu postoji i oko 197 javnih česmi priključenih na gradski vodovod, kod kojih takođe postoje brojni problemi – česme presušuju, oštećene su ili nemaju adekvatne slavine.
Katarina Vuinac
