Policijska uprava u Pančevu, podnela je ove nedelje krivičnu prijavu protiv 27-godišnjeg N.P. zbog unošenja, nedozvoljenog skladištenja i odlaganja osam tona opasnog otpada, najviše elektronskog i električnog.
Goran Jovičić, reporter RTS-a, izveštava sa terena.
„U naselju Vojlovica, pronađen je opasan otpad u čvrtsom, tečnom i gasovitom stanju. Intervencijom policijske uprave, zbrinute su sve opasne materije i nema opasnosti po životnu sredinu. Zaplenjene su oko četiri tone kontaminiranog olova, i drugih opasnih metala, sto litara tečnog i gasovitog otpada i 3,5 tone raznog električnog i elektronskog otpada, kome je mesto u reciklažnim centrima. Jedan od njih nalazi se u Omoljici, na samo 10-kilometara od mesta gde je pronađen ovaj opasan otpad.”
„Ako se radi o kontaminiranoj materiji sa olovom, to olovo od katodne cevi, od starih televizora, mi odvozimo u Nemačku, gde plaćamo od 500 do 600 evra po toni. Ako izvozimo freon, njegovo zbrinjavanje u Nemačkoj košta od 15 do 20 evra po kilogramu”, Nikola Egić, predsednik Udruženja reciklera Srbije.
Pročitajte još:
- Krediti za tretman čvrstog otpada u 47 opština
- Zatvaranje i sanacija 40 godina stare deponije u Smederevu
- Reciklaža tekstila u Evropi doživljava krizu – skladišta pretrpana
U Srbiji je 2023.godine reciklirano 35.000 tona električnog i elektronskog otpada i 22.000 tona akumulatora, što je za 30 odsto manje nego prethodnih godina.
„Imali smo situaciju sa akumulatorima iz vozila, koji su se skupljali preko prodavaca opreme, i taj sistem se urušio. Ove godine, operateri za tretman baterija imaju znatno manji učinak i realizaciju, nemaju dovoljno inputa, a gde je završio taj otpad, veoma je upitno i treba to da se zapitamo”, dodaje Nikola Egić.
Iako je još 2010. godine doneta strategija upravljanja otpadom, po kojoj je predviđena izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija, do danas je napravljeno 12. U upotrebi su još uvek 134 nesanitarne deponije, koje sa nekoliko hiljada divljih deponija širom Srbije, predstavljaju ekološku bombu.
Izvor: RTS
