Bosna i Hercegovina i Crna Gora zatražile su odlaganje primene CBAM-a, tokom Ministarskog savjeta Energetske zajednice održanog u Beču. CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) je mehanizam koji reguliše emisije ugljenika u međunarodnoj trgovini, a omogućio bi zemljama Evropske unije da naplaćuju nadoknadu za uvozne proizvode koji su proizvedeni sa visokim emisijama ugljenika.
Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, predložio je da Sekretarijat Energetske zajednice zatraži od Evropske komisije odgađanje primene CBAM-a.
„Odgađanje primene CBAM-a zatraženo je s obzirom na složenost i specifičnost svih aktivnosti koje se ne sprovode samo u BiH, već i u drugim zemljama članicama Energetske zajednice. Predlog je prihvaćen od strane svih zemalja članica Energetske zajednice”, rečeno je za Energetski portal iz Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.
Ističu da je odgađanje primene CBAM-a od izuzetne važnosti za domaće izvoznike, kako bi mogli da nastave sa izvozom bez plaćanja karbonskih taksi.
Podsećamo, Evropska komisija je 2023. godine usvojila Uredbu o mehanizmu prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika, koja se odnosi na određenu robu iz sledećih sektora: gvožđe/čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električna energija i vodonik. Prelazni period je započeo 1. oktobra 2023. godine, dok se puna primena očekuje od 1. januara 2026. godine.
Tokom prelaznog perioda, kompanije izvan Evropske unije koje proizvode i izvoze u EU ovu robu, moraju da mere i izračunavaju direktne i indirektne emisije i o tome obaveštavaju svoje partnere u Uniji.
Saša Mujović, ministar energetike Crne Gore na Ministarskom savetu takođe je zatražio odgađanje primene CBAM naglašavajući da je Ministarstvo uložilo ogromne napore kako bi implementiralalo energetski paket i izvršili povezivanje tržišta energije sa evropskim.
Pročitajte još:
- Da li je CBAM državno pitanje? – Novi izazovi za srpsku privredu
- Šta je pokazao Izveštaj Energetske zajednice o spremnosti za CBAM?
- Smanjenje emisija GHG uz ekonomski rast – Kojim evropskim zemljama je uspelo?
„Ovim tempom imamo realne šanse da to uradimo u četvrtom kvartalu 2026. godine. Od 1. janura 2026. počinje primena CBAM mehanizma za emitere CO2, što bi bio ogroman namet za Termoelektranu Pljevlja. Da bi tražili izuzeće od primene CBAM-a, moramo se povezati sa evropskim tržištem energije i zato sam im eksplicitno tražio da nas poštede ovog nameta od 1. januara 2026. do četvrtog kvartala iste godine kada očekujemo da budemo povezani”, rekao je Mujović za Vijesti.
Sastanak u Beču su otvorili Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine i predsedavajući Energetske zajednice ove godine, zajedno sa evropskim komesarom za energiju i stanovanje Danom Jørgensenom i Mehtild Vörsdörfer, zamjenicom generalnog direktora DG ENER.
Evropski komesar Dan Jørgensen istakao je jedinstvenu priliku za ugovorne strane da iskoriste prednosti unutrašnjeg tržišta električne energije EU pre pristupanja, podsećajući na nepokolebljivu podršku EU i novi zamah u procesu proširenja.
Artur Lorkovski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice potvrdio je poruku komesara izjavom – „Paket integracije električne energije omogućava ubrzanu integraciju sa tržištima EU već sada, otvarajući put za jače izglede za pristupanje EU za naš region.”
Istaknuta je važnost podnošenja Plana integracije operatora za povezivanje tržišta (MCO IP), koji usklađuje rad tržišta za dan unapred i unazad dana. To je ključno za pridruživanje mehanizmima jedinstvenog povezivanja tržišta za dan unapred (SDAC) i unazad dan (SIDC), čime se obezbeđuje efikasan prekogranični protok energije.
