Kako su građani BiH zaštitili Kupres od rudarskog projekta

Kupreška visoravan, koja je prepoznatljiva po prirodnim lepotama i specifičnostima, poput prostranih šuma, polja i pašnjaka, predstavlja jedan od najlepših prirodnih predela Bosne i Hercegovine. Ovo je potvrđeno i odlukom da prostor Kupresa bude stavljen na listu Natura 2000, kao ekološke mreže koja obuhvata značajna područja za očuvanje ugroženih vrsta i staništa Evropske unije.

Njen geografski položaj i povoljna klima odredili su je i kao jednu od najinteresantnijih turističkih destinacija u ovoj zemlji. Kupres je poznat i po adrenalinskim sportovima i gastronomskim užicima.

Početak 2024. godine obeležen je i povremenim izveštajima medija o planovima kompanije BH Magnezij & Minerali, u vlasništvu nemačke firme MFE GMBH, da izgradi veliki industrijski kompleks u naselju Osmanlije, u blizini centra Kupresa. Ovaj pogon trebalo bi da proizvodi metalni sirovi magnezij, dok bi se kao nusproizvodi dobijali spinel, suvi led i legura aluminijuma i magnezijuma, prenosi Radiosarajevo.ba.

Ova vest izazvala je ipak sumnju kod građana da je reč o još jednom velikom rudarskom projektu, koji bi mogao da nanese trajne negativne posledice po prirodu i da ovo područje pretvori u rudarski zagađeni grad. Zbog toga su građani preuzeli inicijativu da dobiju dodatne informacije o projektu, te je tokom avgusta održana i javna rasprava u vezi sa eventualnim dobijanjem saglasnosti za studiju uticaja na životnu sredinu.

Javna rasprava izazvala je veliko interesovanje, a tokom njenog trajanja, građani su svedočili brojnim propustima i vrlo površnoj pripremi predstavnika investitora. Građani nisu uspeli da dobiju tražene odgovore na pitanja poput potrebne količine vode za dnevnu proizvodnju, ispuštanja tehnološke otpadne vode, zatim uticaja projekta na zdravlje ljudi, floru i faunu na širem lokalitetu, kao i uticaja na zagađenje vazduha i uništavanje zemljišta.

Pročitajte još:

Građani i udruženje „Stožer“ pismenim putem obratili su se i Federalnom ministarstvu životne sredine i turizma, a pokret ,,Karton revolucija’’ je kroz digitalni sadržaj podigao svest o važnosti zaštite Kupresa na regionalni nivo. Podršku angažmanu lokalnih aktera i pomenutom pokretu dale su i druge organizacije i šira javnost.

Celokupno zalaganje dovelo je do toga da Federalno ministarstvo životne sredine i turizma odbije Studiju uticaja na životnu sredinu. U suprotnom, dobijanje saglasnosti za studiju bilo bi ulazna karta za otvaranje rudnika.

Kako je utvrđeno na osnovu službenog akta broj 07-01-19-159/24 od 09. oktobra 2024. godine, predmetni projekat rudnika u Kupresu ne nalazi se u Prostornom planu Kantona 10 za period od 20 godina. Rešenje naglašava učešće i uticaj građana i udruženja u čitavom procesu, prenosi Radiosarajevo.ba.

Iako privredno društvo BH Magnezij & Minerali d.o.o. Kupres ne gubi pravo da ponovo podnese novi zahtev za predmetne aktivnosti sa novom studijom, ova prva pobeda lokalnog stanovništva i udruženja jeste važan korak u borbi za očuvanje prirode na Kupresu. Svi dalji koraci investitora biće budno praćeni, a na njih će se pravovremeno reagovati koristeći sva pravna sredstva kako bi se ovakav projekat zaustavio.

Energetski portal

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti