Kako bi se podržala ulaganja u promociju energetske efikasnosti, zaštitu životne sredine i socijalnu dimenziju ekonomske tranzicije u regionu Istočnog partnerstva EU, pre 15 godina osnovan je Fond za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine u Istočnoj Evropi (E5P).
Njegovo osnivanje proisteklo je iz vizije Poljske i Švedske – bliže saradnje i održivije budućnosti u ovom delu Evrope.
Sektori koji ispunjavaju uslove za E5P podršku uključuju: daljinsko grejanje, energetsku efikasnost u javnim zgradama, mere uštede energije u stambenim zgradama, obnovljive izvore energije (uključujući biomasu), ulično osvetljenje, prečišćavanje vode i otpadnih voda, upravljanje čvrstim otpadom i gradski prevoz.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) predstavila je kroz konkretne primere neke od najznačajnijih uspeha ovog Fonda.
Fond se pokazao kao izuzetno značajan u delovima sveta pogođenim kontinuiranim krizama, poput Ukrajine i Moldavije. U ovim zemljama doprineo je osiguranju toplote kroz unapređenje lokalnih sistema grejanja i postavljanje brojnih pojedinačnih podstanica za regulaciju i uštedu grejanja.
Pročitajte još:
- EU podržava održivo finansiranje sa 65 milijardi evra kroz zelene obveznice
- Šta su zelene obveznice i zbog čega ovo tržište ubrzano raste?
- COP29: klimatsko finansiranje postavljeno kao prioritet
U drugim zemljama, E5P je, na primer, finansirao uvođenje električnih autobusa i pomogao u izgradnji savremene fabrike za tretman otpada u Gruziji.
Projekti se sprovode i u Jermeniji, Belorusiji, Azerbejdžanu i drugim državama regiona Istočnog partnerstva. U Ukrajini je reč o 25 projekata, u Moldaviji sedam, dok je u Jermeniji šest, a u Belorusiji dva.
Ukupna investicija iznosi 1,5 milijardi evra u 52 projekta. Zahvaljujući Fondu, godišnje se smanjuje emisija više od 1.000.000 tona ugljen-dioksida, dok se tretira preko 1.900.000 m³ otpada.
Pored toga, E5P omogućava godišnju uštedu od 4.000.000 MWh energije i 265.012 m³ vode.
Uspeh Fonda pripisuje se partnerskom modelu saradnje. Donatorska sredstva, obezbeđena od Evropske unije i bilateralnih donatora, koriste se kao grantovi za mobilisanje kredita od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke (EIB), Nordijskog fonda za zaštitu životne sredine (Nefco) i Razvojne banke Saveta Evrope (CEB).
Evropska unija je najveći donator, dok su među ostalim donatorima i Jermenija, Azerbejdžan, Češka, Danska, Estonija, Finska, Gruzija, Nemačka, Island, Irska, Letonija, Litvanija, Moldavija, Norveška, Poljska, Rumunija i druge zemlje.
Katarina Vuinac
