COP29: Počinju ključni klimatski pregovori u Bakuu

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, poznata kao COP29, počinje danas u prestonici Azerbejdžana, Bakuu, i trajaće do 22. novembra. Nesumnjivo najznačajniji događaj koji diktira kako će dalje teći globalna borba protiv klimatskih promena i ove godine okuplja svetske lidere, naučnike i aktiviste sa ciljem postizanja novih sporazuma i strategija.

Prvog dana konferencije, planirano je svečano otvaranje i početak ključnih pregovora, koji će biti usmereni na definisanje finansijskih mehanizama za podršku zemljama u razvoju u smanjenju emisija i prilagođavanju klimatskim promenama.

Glavni cilj COP29 biće usmeren ka očuvanju ambicije za ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5°C, u skladu sa najnovijim naučnim saznanjima. Očekuje se i dogovor o dugoročnim strategijama za postizanje otpornosti na klimatske promene, uz poseban fokus na finansiranje klimatskih akcija. Jedan od ključnih ciljeva biće dogovor o novom, zajedničkom i ambicioznom finansijskom okviru, koji bi omogućio efikasnu mobilizaciju resursa za podršku klimatskim akcijama širom sveta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Felske)

Osim dogovora o ciljevima, konferencija će nastojati da obezbedi značajne finansijske investicije potrebne za smanjenje emisija, zaštitu ugroženih zajednica i podršku u prilagođavanju novim klimatskim uslovima. Na ovaj način, COP29 ima ambiciju da postigne uravnotežene rezultate, omogućavajući međunarodnu saradnju koja će doprineti dugoročnoj zaštiti planete i globalne populacije od uticaja klimatskih promena.

Pored Srbije, očekuje se učešće i drugih zemalja iz regiona Zapadnog Balkana na COP29, uključujući Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju. Sve ove zemlje su potpisnice Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) i redovno učestvuju na godišnjim konferencijama.

Pročitajte još:

Nesklad između klimatskih ciljeva i energetskih politika

Nakon što je COP28 održan u Dubaiju 2023. godine, mnogi su kritikovali izbor zemlje domaćina, jedne od najvećih proizvođača nafte. Slične kritike prate i ovogodišnji COP29 jer, iako Azerbejdžan ima planove za smanjenje emisija i povećanje udela zelene energije u energetskom miksu, ostaje izazov kako uskladiti te ciljeve sa ekonomijom zasnovanom na eksploataciji nafte i gasa.

Naftna industrija u Azerbejdžanu obuhvata velika nalazišta u Kaspijskom moru, a zemlja poseduje značajne rezerve prirodnog gasa, što nameće pitanje kako domaćin klimatskog samita može istovremeno unaprediti ekološke ciljeve i razvijati fosilne resurse.

Kritike su upućene i budućim domaćinima, poput Brazila, koji takođe planiraju povećanje proizvodnje fosilnih goriva. Neusklađenost između energetskih strategija zemalja domaćina i globalnih klimatskih ciljeva podriva poverenje u proces pregovora i njihovu efikasnost u postizanju dugoročnih klimatskih rešenja.

Energetski portal

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti