Već 150 godina u srcu Beograda postoji jedinstvena oaza prirode. Botanička bašta „Jevremovac“ je Spomenik prirode od velikog značaja, a od 2007. je i spomenik kulture.
„Botanička bašta ima prema zahtevima današnjeg vremena dve zadaće da izvrši: s jedne strane da na malom prostoru sastavi flore one zemlje, čija se omladina ima tu botanici da uči, a s druge strane da pribere sve one eksotne biljke, koje su potrebne, da u bašti bude uglavnom predstavljena vegetacija celog sveta“, govorio je Josif Pančić pre 150 godina kada je kao profesor botanike u dvorištu Konaka kneginje Ljubice našao mesto za svoje biljke.
„Nakon toga botanička bašta se seli na Dorćol između Dunava i Grada i naravno poplava se desila jedne godine koja je uništila tada biljni fond. Na svu sreću, Pančić je bio jako dobar prijatelj i saradnik Save Petrovića, koji je bio lični lekar kralja Milana Obrenovića, ali bio je i botaničar istovremeno. I on je ubedio kralja, objasnio mu potrebe nastave obrazovanja i botanike. I kralj Milan Obrenović poklanja ovo nasledstvo od pet hektara Velikoj školi. Tada jedina želja mu je bila da se zove “Jevremovac“, navodi dr Milan Gavrilović, član autorskog tima izložbe „Šira slika“.
Od tada do danas Botanička bašta uspešno rešava ne samo ona dva Pančićeva zadatka već i mnoge druge koje je pred nju postavljalo vreme. O svemu tome govori izložba „Šira slika“ čiji su autori profesori i doktori nauka.
„Ovde građani mogu da vide istoriju botaničke bašte, mogu da vide uloge botaničke bašte. Te sve kolekcije biljaka mi imamo na otvorenom prostoru, kolekcije drvenastih, žbunastih biljaka, kolekcije prolećnica, kolekcije paprati, zatim u stakleniku kolekcije mesožderki koje su najinteresantnije i najmlađima, kolekcije ekonomski značajnih biljaka. Dakle, to su sve vrlo interesantne biljke koje mi u nastavi koristimo sa studentima i koje su i građanima zanimljive“, dodaje dr Gavrilović.
Čuvar biodiverziteta
Biljni fond obuhvata više od dve hiljade domaćih i stranih biljnih vrsta, od kojih je u stakleniku oko 1.100. Na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije pre tri decenije Vlada Republike Srbije donela je uredbu kojom je Botanička bašta „Jevremovac“ proglašena za Spomenik prirode od velikog značaja. Od 2007. je i spomenik kulture.
„Podaci ukazuju da postoje hrastovi i lužnjaci negde sa starosti preko 140 godina, što znači da oni skrivaju mnoge tajne, osim onog što ima značaja sa naučnog, kulturnog, istorijskog i onog estetskog. Osim tog staklenika koji predstavlja i deo spomenika kulture, ima i taj estetski momenat na koji ukazuje i Japanski vrt“, ističe dr Nenad Sekulić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
„Nalazi se jedna od najvećih biblioteka botaničkih u okruženju sa izuzetno vrednim istorijskim knjigama. Nalazi se najveći herbar u okruženju sa 250.000 herbarskih primeraka. Nalazi se najveća na svetu kolekcija mahovina u kulturi. I mi smo u stvari neko ko čuva diverzitet, ne samo naše zemlje nego i celoga sveta“, naglašava prof. dr Gordana Subakov Simić, upravnica Botaničke bašte „Jevremovac“.
Godišnje Botaničku baštu „Jevremovac “poseti više od 100 hiljada posetilaca. Ne samo zbog biljnog sveta već i zbog brojnih edukativnih radionica, koncerata i drugih kulturno umetničkih programa.
Izvor: RTS
