I dok se Srbijom širi talas protesta protiv iskopavanja litijuma u dolini Jadra, kompanija Rio Tinto i državne institucije koje podržavaju projekat „Jadar“ navode da nema razloga za brigu jer će biti ispoštovani svi kriterijumi za zaštitu životne sredine.
Međutim, tim domaćih naučnika sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu i Srpske akademije nauka i umetnosti, u saradnji sa istraživačima iz SAD-a, objavio je naučnu studiju u međunarodnom časopisu Scientific Reports koja nepobitno ukazuje na razarajuće ekološke posledice otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra.
Na samom početku valja reći da su istražne bušotine već dovele do negativnih uticaja na životnu sredinu zbog curenja toksične vode koja sadrži visoke nivoe bora, arsena i litijuma.
Uprkos najavljenoj novoj tehnologiji, kompanija nije uspela da ispoštuje zakonske granične vrednosti za bor u zemljištu i vodi. Terenske analize su pokazale da usevi uspevaju u oblastima udaljenim od ispitnih bunara, dok su u oblastima oko bunara koji propuštaju vode kontaminirane borom, usevi vidljivo zakržljali. Iako je bor bitan element za ishranu biljaka, toksičnost bora može inhibirati njihov rast, dok visok unos kod ljudi može biti štetan za želudac, jetru, bubrege i mozak i čak dovesti do smrti.
Istraga je otkrila i da su koncentracije arsena u poljoprivrednom zemljištu oko ispitanih bunara prekoračile nacionalne granične vrednosti nekoliko puta.
Pročitajte još:
- Ministarstvo: Na teritoriji Aranđelovca, Topole, Rače, Knića i Kragujevca nema istražnih polja kritičnih sirovina
- Projekat ,,Jadar“ – slušaće se argumenti struke i mišljenje građana
- Srbija usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan
Raseljavanje stanovništva, uništavanje ugroženih vrsta i vrednih arheoloških nalazišta
Upravo zbog ekstremnih ekoloških posledica eksploatacije litijuma iz ruda, rudnici ovog tipa mahom se nalaze u nenaseljenim mestima i pustinjama Australije, Čilea, Kine, Argentine, Kanade, Zimbabvea i Sjedinjenih Država.
Iako je procenenjeno da se u dolini Jadra nalazi samo jedan odsto svetskih rezervi litijuma, planirani rudnik u Srbiji bi bio prvi i jedini u svetu koji se nalazi u srcu naseljenog i plodnog područja.
Otvaranje rudnika dovelo bi do raseljavanja preko 20.000 stanovnika koji se trenutno mahom bave poljoprivredom i dobro zarađuju. Domaći stručnjaci ukaziju na to da su prihodi od poljoprivrednih aktivnosti procenjeni na 81,96 miliona evra godišnje, dok bi prihodi od rudnika iznosili daleko manje – 16 miliona evra godišnje.
Dolina Jadra je i žarište biodiverziteta i dom za mnoge endemske vrste koje se nalaze samo u ovom području. Očekuje se da će planirani projekat „Jadar” izazvati značajno uništavanje i fragmentaciju staništa, što će rezultirati ozbiljnim negativnim uticajima na živi svet, uključujući nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta od kojih 145 ima zaštićeni i strogo zaštićeni status.
Najzad, projekat „Jadar” predstavlja opasnost za postojeću turističku destinaciju, kao i pretnju a preko 50 objekata arhitektonskog nasleđa i arheoloških lokaliteta od istorijskog, kulturnog i duhovnog značaja.
Stalna pretnja od toksičnog otpada
Planirano je da se rudnik litijuma, zajedno sa pratećom infrastrukturom, proizvodnim kapacitetima i najmanje dve deponije, nalazi u zapadnom delu Srbije, u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom, na području poznatom po prosperitetnoj poljoprivredi.
Preliminarna procenjena površina rudnika je između 2.031 i 2.431 ha, pri čemu se očekuje da će 533 ha zemljišta biti uništeno tokom početne faze implementacije projekta. Od zemljišta koje se uništava, 203 ha su šume, a 317 ha oranice.
Uspostavljanje deponija u neposrednom obalnom pojasu reka Jadar i Korenita, izuzetno bujičnih lokalnih vodotoka, stvorilo bi stalnu opasnost od kontaminacije nizvodnih delova, ugrožavajući vodosnabdevanje za oko 2,5 miliona ljudi.
Planirane su i deponija jalovišta površine 20 ha i deponija industrijskog otpada površine 167 ha napunjena opasnim materijama kao što su kao bor i arsen. Ove opasne materije bi se odlagala na foliju debljine 1,5–2 mm koja bi trebalo da zaštiti podzemne vode od curenja toksičnih materija.
Evropska unija se uzda u srpski litijum
Kako Kina sada kontroliše većinu lanca snabdevanja litijum-jonskim baterijama, sa 80 odsto svetske prerade sirovina, Evropska komisija je podstakla rudarske projekte u Evropi.
Dekarbonizacija saobraćaja i energetike su ključne mere za postizanje klimatke neutralnosti Evrope, a litijum-jonske baterije predstavljaju neizostavnu komponentu zelene tranzicije.
Za ležišta doline Jadar se tvrdi da pokrivaju 90 odsto trenutnih potreba Evrope za litijumom. Ipak, lokalno protivljenje rudarstvu nastalo je zbog potencijalnih razornih uticaja na podzemne vode, zemljište, upotrebu vode, gubitak biodiverziteta i akumulaciju otpada.
