Klimatske promene pogađaju sve sektore privrede, turizam pogotovo. Otvaraju se nove destinacije, hladniji krajevi Evrope postaju primamljivi turistima. Tradicionalna letovališta i destinacije suočavaju se sa brojnim promenama, Atina je više puta ove godine zatvarala Akropolj zbog vrućine. U kom smeru će se zbog toga razvijati turizam i kako bi Srbija trebalo dalje da razvija svoju turističku ponudu?
Iz godine u godinu svedoci smo promena vremenskih uslova, leta su toplija, imamo više talasa tropske vrućine, blage zime. Čak i Moskva, pa i skandinavske i baltičke zemlje beleže neuobičajeno visoke temperature. Profesor na Geografskom fakultetu u Beogradu Dobrica Jovičić kaže za RTS da će se zbog toga u srednjem ili dužem periodu turizam morati da se preorijentiše i da će tokovi biti usmereni ka severu evropskom kontinenta.
„Mediteran je i dalje vodeći, najsvežiji podaci to pokazuju – Španija je u drugom kvartalu ove godine zabeležila oko 14 miliona inostranih turista tako da te neke trendove nije lako preokrenuti bez obzira na izražene toplotne talase. Navike od strane turista su formirane i ono što se može očekivati jeste da turisti na srednji rok krenu da biraju destinacije poput južne obale Britanije, Severno more u Nemačkoj ili švedska jezera“, navodi profesor.
Ukazuje i da prva posledica klimatskih promena može biti promena špica letnje sezone.
„Turisti imaju veliki adaptivni kapacitet pogotovo kada je reč o njihovom slobodnom vremenu, mogu da biraju vreme koje je najpogodnije“, navodi Jovičić.
Pročitajte još:
- KAKO JE PREDLOG PROŠIRENJA NEMAČKOG AUTO-PUTA IZAZVALO NEGATIVNE KLIMATSKE REAKCIJE
- KOJE ZEMLJE EU NEĆE ISPUNITI NACIONALNE KLIMATSKE CILJEVE ZA 2030. I KAKVE SU POSLEDICE?
- KLIMATSKE PROMENE UTIČU NA PROIZVOĐAČE KAFE
Agencija Blumberg prenela je da u skandinavskim zemljama raste broj turista i noćenja za čak 27 posto. Sa druge strane, jug Evrope, Italija npr. ima rast od tri odsto.
„Treba imati u vidu da zemlje Mediterana imaju visoku polaznu osnovu, Italija je prošle godine registrovala oko 55 miliona inostranih turista za razliku od Skandinavije gde je mnogo manje i uglavnom se vezuje za obilaske koji imaju kulturni karakter, ne uključuju kupališni turizam“, objašnjava profesor.
Kada je reč o Srbiji, navodi da naša zemlja ne spada u grupu zemalja koja na dalji i kraći rok može da ima posledice zbog klimatskih promena. To, kako kaže, proističe iz strukture našeg turističkog prometa jer se turizam u Srbiji vezuje za gradove, pre svega za inostrane turiste dok domaći turisti najviše posećuju planine i banje.
Jedna od destinacija koja je već pogođena je Kopaonik.
„Kopaonik je već respektibilna destinacija sportskog turizma, ali tokom proteklih godina beleži se nedostatak snežnih padavina i visoke temperature, pa ni rad snežnih topova ne može mnogo pomoći. To može da pogodi taj sektor turizma. Ne treba očekivati promene u gradskom turizmu“, napominje gost Dnevnika.
Izvor: RTS
