Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) je tokom nedelje u Boru i Smederevu organizvao javne događaje i konferencije pod nazivom “Podseti me šta to beše čist vazduh” povodom predstavnjanja Analize Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu.
RERI je, u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ) i Društvom mladih istraživača Bor (DMI), izradio Izveštaj koji se bavi analizom podataka prikupljenih iz Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu, uz detaljno razmatranje važećeg zakonodavnog i regulatornog okvira namenjenog zaštiti vazduha.
Prema ovom Izveštaju, u 2022. godini na listi prekomerno zagađenih mesta našlo se svih osam aglomeracija i 13 gradova, u kojima živi preko četiri miliona ljudi.
U samo 12 od 29 gradova, sa preko 50.000 stanovnika, postojao je monitoring koncentracije PM čestica u realnom vremenu, dok približno 80 opština ni na koji način nije bilo obuhvaćeno monitoringom kvaliteta vazduha. To znači da blizu 1.500.000 stanovnika ni na koji način nisu bili obavešteni o kvalitetu vazduha u sredinama u kojima žive.
U Izveštaju RERI navodi i da su samo tri od 21 grada iz III kategorije kvaliteta vazduha (prekomerno zagađen vazduh) imala usvojen Plan kvaliteta vazduha.
Zagađen vazduh izaziva jedan u 10 smrtnih slučajeva u Republici Srbiji, napominju iz RERI-ja.
Pročitajte još:
- LOKALIZOVAN POŽAR NA DEPONIJI U SMEDEREVU
- KAKVO JE STANJE POGONA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U SRBIJI?
- KOJE ZEMLJE EU NEĆE ISPUNITI NACIONALNE KLIMATSKE CILJEVE ZA 2030. I KAKVE SU POSLEDICE?
Sagorevanje fosilnih goriva vodeći je izvor PM2.5 na otvorenom i najveći pojedinačni doprinos prevremenoj smrtnosti povezanoj sa zagađenjem vazduha u Republici Srbiji, sa 36 odsto ukupnog broja prevremenih smrti povezanih sa zagađenjem česticama PM2.5. Ugalj je odgovoran za 26 odsto svih prevremenih smrti izazvanih česticama PM2.5.
„U Srbiji su energetski sektor, individualna ložišta i saobraćaj prepoznati kao najveći zagađivači koji narušavaju kvalitet vazduha. S druge strane, u manjim sredinama dominira industrijsko zagađenje. Dodatni problem predstavlja nedostatak monitoringa svih zagađujućih materija širom Srbije, dok u nekim mestima ne postoji ni nadzor nad emisijama hemijskih, metalurških i prerađivačkih postrojenja i sektora proizvodnje građevinskih materijala. Svi ovi zagađivači negativano utiču na zdravlje i kvalitet života lokalnog stanovništva i dovode do degradacije životne sredine’’, rekao je Toplica Marjanović iz Društva mladih istraživača Bor.
Glavna poruka sa konferencije je da Republika Srbija treba hitno da usvoji novi Zakon o zaštiti vazduha, koji integriše najbolje prakse iz direktiva EU i preporuke iz Globalnog vodiča za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije.
Više o konferenciji pročitajte ovde.
Energetski portal
