Evropska unija proizvodi 12,6 miliona tona tekstilnog otpada godišnje, dok samo odeća i obuća čine 5,2 miliona tona otpada, što je ekvivalentno 12 kilograma otpada po osobi svake godine.
Trenutno se u Evropskoj uniji nešto više od petine tekstilnog otpada nakon upotrebe sakuplja odvojeno za ponovnu upotrebu ili reciklira, dok se ostatak često spaljuje ili odlaže na deponiju.
Okvirna direktiva o otpadu je pravni okvir Evropske unije za upravljanje otpadom, kojim se preciziraju obaveze u vezi sa upravljanjem otpadom, uključujući definicije otpada, reciklažu, hijerarhiju otpada i osnovne koncepte upravljanja.
Evropska komisija je u julu predložila nova pravila koja će proizvođače tekstila učiniti odgovornim za puni životni ciklus proizvoda i podržati održivo upravljanje tekstilnim otpadom širom unije. Inicijativa će ubrzati razvoj sektora prikupljanja, sortiranja, ponovne upotrebe i reciklaže tekstila u EU, u skladu sa Strategijom EU za održivi i cirkularni tekstil.
Očekuje se da će povećanje dostupnosti korišćenog tekstila stvoriti lokalna radna mesta i uštedeti novac za potrošače u EU i šire, uz ublažavanje uticaja proizvodnje tekstila na prirodne resurse.
Komisija predlaže uvođenje obaveznih i usklađenih šema proširene odgovornosti proizvođača za tekstil u svim državama članicama EU. Ovo će dovesti do poboljšanja upravljanja otpadom raznih proizvoda, poput ambalaža, baterija i elektronske opreme.
Proizvođači će pokriti troškove upravljanja tekstilnim otpadom, što će im takođe dati podsticaj da smanje otpad i povećaju tzv. “cirkularnost” tekstilnih proizvoda, dizajnirajući bolje proizvode od samog početka.
PROČITAJTE JOŠ:
- OGROMNA KOLIČINA TEKSTILA ZAHTEVA INOVATIVNE METODE RECIKLAŽE
- EU: KOLIKO TEKSTIL I ODEĆA DOPRINOSE ZAGAĐENJU?
- EU U BORBI PROTIV PREKOMERNE POTROŠNJE TEKSTILA
Zajednička pravila EU o proširenoj odgovornosti proizvođača olakšavaju državama članicama da sprovedu zahtev za odvojeno prikupljanje tekstila od 2025. godine, u skladu sa važećim zakonodavstvom. Doprinosom proizvođača finansiraće se ulaganja u kapacitete za odvojeno sakupljanje, sortiranje, ponovnu upotrebu i reciklažu. Predložena pravila o upravljanju otpadom imaju za cilj da obezbede da se korišćeni tekstil sortira za ponovnu upotrebu, a ono što se ne može ponovo upotrebiti usmeri na reciklažu kao prioritet. Preduzeća koja su aktivna u prikupljanju i tretmanu tekstila imaće koristi od povećanih poslovnih mogućnosti i većeg tržišta polovnih tekstila.
Jedan od problema upravljanja tekstilnim otpadom u EU je pitanje ilegalnog izvoza tekstilnog otpada u zemlje koje nisu dovoljno opremljene da njime upravljaju. Ne postoji jasno razgraničenje između onoga što je tekstil za višekratnu upotrebu, a šta otpad, te je neophodno zaustaviti praksu izvoza otpada prerušenog u tekstil za ponovnu upotrebu.
Potrebno je obezbediti da se pošiljke tekstilnog otpada obavljaju samo kada postoje garancije da se otpadom upravlja na ekološki prihvatljiv način.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, kupovina tekstila u EU 2021. godine proizvela je oko 270 kilograma emisije ugljen dioksida po osobi. To znači da su tekstilni proizvodi koji se konzumiraju u EU proizveli emisiju gasova staklene bašte od 121 milion tona.
Način na koji se ljudi oslobađaju neželjene odeće takođe se promenio, te se predmeti sve češće bacaju, umesto da se doniraju. Manje od polovine korišćene odeće prikuplja se za ponovnu upotrebu ili recikliranje, a samo jedan odsto se reciklira u novu odeću, budući da tehnologije koje bi omogućile da se odeća reciklira u tzv. “devičanska vlakna” tek sada počinju da se pojavljuju.
Između 2000. i 2015. proizvodnja odeće se udvostručila, dok je prosečna upotreba odevnog predmeta smanjena.
Evropljani koriste skoro 26 kilograma tekstila i svake godine odbace oko 11 kilograma. Polovna odeća se može izvoziti van EU, ali se uglavnom (u procentu od 87 odsto) spaljuje ili odlaže na deponiju.
Uspon brze mode bio je presudan u povećanju potrošnje, delimično podstaknut društvenim medijima i industrijom koja je donela modne trendove većem broju potrošača bržim tempom nego u prošlosti.
Nove strategije za rešavanje ovog problema uključuju razvoj novih poslovnih modela za iznajmljivanje odeće, dizajniranje proizvoda na način koji bi olakšao ponovnu upotrebu i recikliranje, uveravanje potrošača da kupuju odeću boljeg kvaliteta koja traje duže (tzv. spora moda) i uopšteno usmeravanje ponašanja potrošača prema održivijim opcijama.
Izvor: RTCG
