Uoči ovogodišnje Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskih promenama – COP28, koja treba da bude održana od 30. novembra do 12. decembra u Dubaiju, UNEP je objavio izveštaj u vezi sa emisijama pod nazivom Emissions Gap Report 2023.
U trenutku pisala izveštaja, zabeleženo je 86 dana tokom kojih su temperature premašivale 1,5 oC iznad predindustrijskih nivoa. Štaviše, septembar je premašio prethodni rekord od 0,5 oC, sa prosečnom globalnom temperaturom od 1,8 oC iznad predindustrijskog nivoa. Rezultati istraživanja izneti u Izveštaju pokazuju da nije reč samo o rekordnim temperaturama, već i globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, kao i atmosferskim koncentracijama ugljen-doksida.
Na glovalnom nivou, emisije gasova sa efektom staklene bašte u 2022. godini postavile su novi rekord od 57,4 gigatona CO2 ekvivalenta, što predstavlja povećanje od 1,2 odsto u odnosu na godinu ranije.
Iako je pandemija korona virusa dovela do smanjena emisija u tom periodu, gotovo sve industrije su se oporavile, premašujući sada nivoe iz 2019. godine. Od toga najveći deo trenutnih emisija sa efektrom staklene bašte, dve trećine, čine one nastale iz sagorevanja fosilnih goriva i industrijskih procesa, navodi se u Izveštaju.
Pročitajte još:
- KLJUČNI IZVEŠTAJ UN: VELIKI KORACI U SMANJENJU EMISIJA, ALI NEDOVOLJNI ZA CILJEVE IZ PARIZA
- AUSTRALIJA IMA NAJVIŠE EMISIJE CO2 IZ UGLJA PO STANOVNIKU
- KOLIKO SU SMANJENE EMISIJE U EKONOMIJI EU?
I kada je reč o globalnoj potrošnji primarne električne energije, ona se povećala u 2022. godini. Do povećanja je najvećim delom došlo korišćenjem uglja, nafte i obnovljive energije, dok je potrošnja gasa smanjena za tri odsto nakon energetske krize i dešavanja u Ukrajini. Ukupno gledano, kako se navodi u izveštaju, rast potražnje za električnom energijom u 2022. godini uglavnom su zadovoljile obnovljive izvore, isključujući hidroelektranu, vođene rekordnim povećanjem solarnih kapaciteta.
Iako se povećava udeo obnovljivih izvora, povećanje prate i investicije u izvlačenje fosilnih goriva i njihovo korišćenje. Štaviše, kako smo nedavno pisali, vlade imaju u planu da proizvedu dvostruko veću količinu fosilnih goriva do 2030. godine u odnosu na cilj postavljen Pariskim sporazumom.
Od države do države
Količina emitovanih emisija po glavi stanovnika značajno se razlikuje među državama. Ako u obzir uzmemo prosek od 6,5 tona CO2 ekvivalenta (tCO2e), u Ruskoj Federaciji i SAD – one su dvostruko veće od proseka, dok su u Indiji manje od polovine ovog broja. Zemlje G20 imaju prosek od oko 7,9 tCO2e, dok se na nešto nižem proseku od toga nalaze Brazil, države članice EU i Indonezija. Na kraju skale, najmanje razvijene zemlje imale su prosečno 2,2 tCO2e, a mala ostrvske države u razvoju 4,2 tCO2e.
Globalno gledano, oko 10 odsto stanovništva sa najvišim prihodima, odgovorno je za 48 odsto emisija, a dve trećine njih živi u razvijenijim zemljama.
Jaz između cilja i realnosti
U Izveštaju se navodi da je 25. septembra 2023. godine, čak 97 zemalja koje doprinose sa 81 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, usvojilo obećanja o postizanju neto nulte emisije. Koliko je ohrabrujuće, ne treba donosi zaključak bez uzimanja u obzir jaza u postavljenom cilju do 2030. i postojeće situacije. Naime, trenutni bezuslovni Nacionalno određeni doprinosi (NDC) ukazuju na jaz od 14 gigatona CO2 ekvivalenta (GtCO2e) za postavljen cilj Pariskog sporazuma od 2 oC i jaz od 22 GtCO2e za cilj od 1,5 oC. Primenom dodatnih uslovnih NDC, ovaj jaz smanjio bi se za tri GtCO2e.
Pomenuti jaz u emisijama, prema Izveštaju, definiše se kao razlika između procenjenih globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte koje proizilaze iz potpune primene najnovijih NDC i rigoroznih smanjenja emisija koja su postavljena od 2020. godine, takozvanih least-cost pathways.
Nažalost, trendovi pokazuju da su emisije danas veće nego 2020. godine, što upućuje na to da je svet iscrpeo preostali budžet, te zakoračio prema većem globalnom zagrevanju. Ono dobro u svemu jeste da je i dalje moguće vratiti se na prvobitni put, ukoliko se dekarbonizacija ubrza.
Katarina Vuinac
