Da li zelena infrastruktura pomaže u borbi protiv gradskih vrućina?

Tokom leta kada šetate gradom, naročito gusto naseljenim, toplota i vrućina se osećaju mnogo jače, i temperatura je viša, nego na selu. Ovaj fenomen naziva se – urbano ostrvo toplote (UHI efekat). U gradovima se ispušta mnogo više štetnih gasosva, ima mnogo više betona i zgrada, ali s druge strane manje biljaka. Dakle, viša je temperatura vazduha u odnosu na okolinu. Nova studija, na sajtu Evropske komisije, objavila je nove podatke koji govore da povećan zeleni pokrivač u gradovima može pomoći pri posledicama efekta staklene bašte i zagrevanja.

Kako je iz godine u godinu leto, ali sada čak i neke umerenije prolećne temperature, u gradu sve teže podnošljive, naglašava se značaj stabala i drveća u urbanim mestima. Ovo je naročito važna tema, jer vrućine posebno utiču na starije osobe.

Pročitajte još:

• EVROPSKI DAN PARKOVA
• FRANCUSKA ULAŽE DVE MILIJARDE EVRA U RAZVOJ KULTURE BICIKLIZMA
• PETSTO BICIKALA U NOVOJ SEZONI AKCIJE „PARKIRAJ I BICIKLIRAJ”

Studija je analizirala podatke iz 93 evropska grada kako bi se procenio broj potencijalno spašenih života sadnjom vegetacije i drveća. Ranije studije su pokazale da drveće može rashladiti gradove u proseku za 1,1°C do 2,9°C, značajno smanjujući UHI efekat. 

Koristeći podatke o temperaturi i starosnoj strukturi, istraživači su izračunali opterećenje letnjeg mortaliteta usled pojave UHI efekta. Trenutne smernice predlažu minimalno 10 odsto pokrivanja krošnjama drveća u evropskim gradovima, dok se preporučuju da se teži 30 odsto kako bi vazduh bio svežiji i bolji, kao i opšte zdravlje. 

U ova 93 grada, koji su bili praćeni, živelo je skoro 58 miliona ljudi starijih od 20 godina i mnogi su posvedočili da je 128.000 smrtnih slučajeva tokom leta bilo te godine kada je rađeno istraživanje. Otkriveno je da su gradske temperature u proseku bile 1,5°C više zbog efekta UHI, što je u korelaciji sa 6.700 prevremenih smrti ili 4,3 odsto svih letnjih smrti, govori istraživanje.

Povećanje pokrivenosti drveća na 30 odsto moglo bi da snizi temperaturu u proseku za 0,4°C, sprečavajući skoro 40 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa UHI efektom. UHI bio je najzastupljeniji u gradovima centralne i južne Evrope kao što su Španija, Italija, Mađarska, Hrvatska i Rumunija, ali je takođe povećanje pokrivača drveća pokazalo značajan potencijal u smanjenju stope mortaliteta.

Takođe, predložene su i druge mere, kao što je zamena asfalta vegetacijom ili manje propusnim materijalima.

Zelena infrastruktura u svim delovima sveta važna je u očuvanju života i boljeg vazduha.

Energetski portal