Vlada Slovenije je ovog meseca na sednici zvanično donela Odluku o proglašenju Dana bez bačene hrane. To je treća godina da se obeležava ovaj dan. S obzirom na činjenicu da je vlada odlučila da jedan dan posveti ovoj temi, to znači da je tema dugoročno važna za sve.
Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Slovenije, ukupno bačena količina hrane porasla je od 2013. godine za 21 odsto. Čak 143 hiljade tona hrane bačeno je 2021. godine. Prateći statistiku zavoda, može se reći da je čak 40 odsto ove hrane bilo jestivo, i da je jedan građanin Slovenije u proseku bacio 68 kilograma hrane. Najviše hrane baca se baš u domaćinstvima, više od polovine, zatim blizu 30 odsto u ugostiteljstvu.
Pročitajte još:
- Višak ostataka hrane u restoranima raste, dok se u domaćinstvima smanjuje
- Uplatite „uslovni obrok“ za socijalno ugrožene – od nedavno i u srpskim restoranima!
- Naš čovek u Helsinkiju otvorio revolucionarni restoran koji ne proizvodi otpad!
Svrha današnjeg dana jeste podići svest o značaju hrane, i posledicama koje trenutno ponašanje donosi, i to se postiže različitim aktivnostima i edukacijom po školama i vrtićima, uličnim plakatima i drugim sredstvima.
Na globalnom nivou oko trećina proizvedene hrane za ljude završi kao otpad – što je oko 2,3 milijarde tona godišnje. U EU se godišnje baci 59 miliona tona otpada hrane sa procenjenom vrednošću od 132 milijarde evra, navodi Eurostat. Zabrinjavajuće je da istovremeno, oko 36 miliona ljudi ne može sebi priuštiti normalan obrok svaki drugi dan.
Situacija u Srbiji je jednaka, najviše domaćinstva i restorani bacaju hranu, i to velike količine jestivih namirnica. Svake godine u ugostiteljskim objektima u Srbiji nastaje 40.000 tona otpada od hrane, prema podacima iz 2021. godine. Najveći deo, suprotno zakonu, završava u kanti za smeće. Iz kante dalje ide na deponiju, a odatle, tokom razgradnje, emituje opasne gasove staklene bašte i zagađuje površinske i podzemne vode.
Rasipanje hrane nije samo etičko pitanje i ekonomsko pitanje, jer je to ujedno i bačen novac, već je i pitanje životne sredine. Otpad od hrane proizvodi oko sedam odsto ukupnih emisija gasova staklene bašte, a proizvodnja hrane ujedno crpi sve prirodne resurse.
Energetski portal
