Bilans zime: treća najtoplija od kad postoje merenja, sa par neprijatnih presedana

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, zima 2022/2023. godine bila je  treća najtoplija u Srbiji od kad se vrše merenja. Toplije su bile samo zima 2006/2007. godine, kao i ona davna 1950/1951. godine – mada je ona bila za samo gotovo neprimetnih 0,01 °C toplija od ovogodišnje. Zima je bila druga najtoplija u najvećim gradovima u Srbiji: u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, piše za Klima101 student meteorologije Miloš Milić.

Topla zima usledila je nakon druge najtoplije godine od kad postoje merenja u Srbiji.

Podsetimo, meteorološka zima razlikuje se od kalendarske, i traje od 1. decembra do 28. februara.

I u ostatku Evrope je bilo toplo. Prema podacima Copernicus Climate Change Service, ova zima bila je druga najtoplija i u Evropi, a toplija je bila jedino zima 2019/2020. godine.

Temperatura

Mada je ovogodišnja zima, po izveštaju RHMZ, bila najtoplija jedino u Ćupriji i Banatskom Karlovcu, ona je bila druga najtoplija u čitavom nizu gradova: u Beogradu, Somboru, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Kraljevu, Požegi, Sjenici, Nišu, Zaječaru, Dimitrovgradu, Vranju i na Paliću.

Sva tri zimska meseca imala su tzv. toplotne talase, kako se u klimatologiji nazivaju periodi sa temperaturom znatno iznad normale. S druge strane, u Srbiji je zabeležen ukupno jedan talas hladnoće tokom čitave zime – samo na Kopaoniku, i to samo od 5. do 9. februara.

Decembar i januar su zauzeli druga mesta na listi najtoplijih u Srbiji od kad se vrše merenja. Decembar 2022. godine bio je rekordno topao na 6 lokacija sa zvaničnim merenjima, uključujući tu i Beograd, gde postoje podaci sve do 1888. godine.

U Kragujevcu je sa 22,2°C izmerena najviša decembarska temperatura od kad se vrše merenja u ovom gradu. U Velikom Gradištu sa 17,8°C i na Crnom Vrhu sa 17,3°C izmerene su najviše januarske temperature na ovim lokacijama od kad se vrše merenja.

Pročitajte još:

Velike promene

Klimatske promene dovode i do neprijatnih presedana, koji nam mogu promeniti sliku vremena u Srbiji na koju smo tokom života navikli.

Foto-ilustracija: Unsplash (Federico Respini)

Naime, ovogodišnja zima bila je i prva od kad postoje merenja u kojoj ni u Novom Sadu i Zaječaru nije bio zabeležen nijedan ledeni dan, tj. nijedan dan u kojem je maksimalna dnevna temperatura bila ispod nule. Takav rezultat dobijen je na ukupno 11 lokacija sa zvaničnim merenjima širom zemlje.

Brojni gradovi imali su rekordno mali broj dana sa mrazom, tj. dana kada je minimalna dnevna temperatura ispod nule: Banatski Karlovac, Beograd, Sombor, Valjevo, Kragujevac, Smederevska Palanka, Požega, Negotin i Palić.

Beograd je imao samo 12 dana sa mrazom ove zime, od čega samo jedan dan tokom čitavog januara  (i to -0,1°C), što je rekord za januar od 1888. god.

Kopaonik je posebno imao rekordnu zimu. Naime, na ovoj planini je tokom januara bio samo jedan dan sa jakim mrazom (kada je minimalna dnevna temperatura ispod -10°C), što je najmanji broj dana za januar od kad se vrše merenja.

Ali nije samo do temperature. Merna stanica na Kopaoniku zabeležila je rekordno mali broj dana sa snežnim pokrivačem ove zime – samo 66. Mada je snežnih dana bilo manje, na Kopaoniku je takođe probijena i jedna nova barijera kada su u pitanju padavine: prvi put od kad postoje merenja, 20. januara 2023. je u toku jednog zimskog dana bilo više od 50 mm padavina.

U svetlu istorije

Zimu 2022/2023. godine u Srbiji obeležili su, umesto mrazeva, ledenih dana i snežnog pokrivača, fenomeni kao što su toplotni talasi, dnevne temperature preko 20°C, temperaturni i padavinski ekstremi.

Ovako blaga zima nije izuzetak u nizu podataka, već je deo trenda. Naime, 7 od 10 najtoplijih zima u Srbiji došlo je od 2000. godine. Sličan trend se može zapaziti i na narednom grafiku za područje Evrope.

Takođe možemo videti da rekordi i ekstremi određenih pojava nisu zabeleženi samo u većim gradovima gde je povećan urbani efekat na vreme/klimu, već i u manjim mestima, na većoj nadmorskoj visini i na nacionalnom nivou.

Kada se pogleda karta odstupanja temperature za zimu 2022/2023 u Evropi, može se videti da je gotovo cela Evropa imala topliju zimu od proseka, pa ne iznenađuje podatak da je ovo bila druga najtoplija zima u Evropi. Takođe se može videti da je jedna od oblasti sa najviše izraženim temperaturnim odstupanjem bila jugoistočna Evropa, uključujući i Srbiju.

Evropa je jedno od područja sveta u kojima se trend zagrevanja klime najviše oseti, a jugoistočna Evropa je jedna od najosetljivijih regija Evrope, što potvrđuju i podaci iz naše zemlje. Pored navedenog podatka da je sedam od 10 najtoplijih zima u Srbiji došlo od 2000. godine, treba napomenuti i da je devet od 10 najtoplijih leta i 10 od 10 najtoplijih godina u Srbiji došlo od 2000. godine, a za njima mnogo ne zaostaju ni prelazna godišnja doba – proleće i jesen.

Izvor: Klima101

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti