Možda zvuči neverovatno, ali svakodnevno slanje mejlova i te kako utiče na životnu sredinu. Ovaj vid komunikacije nimalo nije ekološki, sve zbog izduvnih gasova koji se proizvedu kada se pokrene i održava server, ruter, pa i sam kompjuter.
Većina mejlova, bilo da su u spam folderu, nepročitani, ili ih nikada niste ni obrisali se najčešće čuvaju u „oblaku (cloud)“. Skladištenje podataka u „oblaku“ iziskuje dosta električne energije koja se u gotovo celom svetu još uvek proizvodi iz fosilnih goriva.
Brojna istraživanja pokazuju da je prosečna emisija gasova po mejlu 0,3gr CO2, a brojka može biti i veća ukoliko su mejlovi duže sadržine i sa fotografijama, snimcima, i to čak do 50 grama. Statista (onlajn platforma specijalizovana za statistiku o tržištu i potrošačima) je procenila da je prošle godine poslato i primljeno više od 333 milijardi mejlova.
Pročitajte još:
- MESEČNA KARTA ZA JAVNI PREVOZ OD SAMO 9 EVRA U NEMAČKOJ SMANJILA EMISIJE CO2 ZA SKORO 2 MILIONA TONA
- KAKO DRŽAVE MERE EMISIJE GASOVA STAKLENE BAŠTE?
- TROPSKE ŠUME BI MOGLE DA POČNU DA PROIZVODE UGLJEN-DIOKSID DO 2050. GODINE
Iako se sve više govori o uticaju elektronske pošte na životnu sredinu, brojni stručnjaci tvrde da je i dalje trnovit put pred nama kako bi se zapravo nešto promenilo. Prema podacima Statiste broj mejlova se od 2017. do danas drastično povećava, a do 2025. očekuje se da ta cifra dođe i do 376,4 milijardi poslatih i primljenih mejlova.
Kako bismo zaštitili planetu od zagađenja, svako od nas, malim koracima, može nešto da promeni. Za početak brisanje mejlova iz spam foldera bi bio prvi korak. Nakon toga, preporučuje se odjavljivanje sa mejling lista brojnih kompanija/robnih marki, često ove mejlove retko kada i pročitamo. Dok jednom mesečno treba obrisati mejlove koji su pročitani i nisu više potrebni.
Energetski portal
