Ekološke aktivisti, civilne organizacije i stručnjaci zajedno sa reciklerima PET flaša i proizvođačima plastičnih kesa pokrenuli su inicijativu za smanjenje zagađenja plastikom – traže zabranu oksodegradabilnih plastičnih kesa i uvođenje depozitnog sistema za ambalažu.
Na panel diskusiji pod simboličnim nazivom “5 do 12 za jednokratnu plastiku” Centar za unapređenje životne sredine predstavio je Dokument o stavu, izrađen na osnovu stavova građana u okviru istraživanja i sprovedenih konsultacija u kojima su učestvovali ključni akteri – stručnjaci, ekološki aktivisti, civilne organizacije, ali i predstavnici Privredne komore Srbije, najvećih kompanija koje na tržište stavljaju PET ambalažu, trgovinskih lanaca, proizvođača ambalaže i reciklera.
„Ovo istraživanje je pokazalo da 99,7 odsto ispitanika smatra da je jednokratna plastika štetna po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Zabrinjava nedostatak poverenja koje građani imaju u postojeće sisteme za reciklažu, čak 68 odsto njih je odgovorilo da bi im glavni motiv da odvajaju otpad za reciklažu bio taj da znaju da se on zaista reciklira. Više od pola ispitanika (56 odsto) zna da plastične kese na tržištu Srbije nisu biorazgradive, već samo imaju aditive koji ubrzavaju njihovo raspadanje i prodiranje mikroplastike u životnu sredinu. Zakonodavna rešenja koja uspostavljaju smanjenje upotrebe plastike, oporezivanje plastike koja ne može da se reciklira ili ponovo upotrebi i oštrija kaznena politika za subjekte i pojedince koji ne poštuju zakone u ovoj oblasti su najvažnije poluge za borbu protiv jednokratne plastike prema mišljenju velikog broja ispitanika“, izjavio je Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine.
Pročitajte još:
Neophodno je da zabranimo plastične kese sa okso aditivima, uvedemo depozitni sistem za ambalažu, ulažemo u sistem sakupljanja i ponovnog korišćenja plastičnog otpada, usvojimo i počnemo da primenjujemo Program prevencije stvaranja otpada, uvedemo takse na otpad koji se odlaže na deponije i finansijskih stimulišemo njegovo sakupljanje i tretman – to su osnovni stavovi predstavljeni u dokumentu koji je podržalo 22 ekološka udruženja, Udruženje plastičara Srbije i recikleri plastike, kao i više stručnjaka i ekoloških aktivista među kojima je Jovan Memedović.
„Prvi korak za rešavanje problema zagađenja plastikom, kao i svim drugim otpadom mora biti formiranje multi-ministarske radne grupe. Osim Ministarstva zaštite životne sredine u rešavanju zagađenja neophodno je da učestvuje i Ministarstvo finansija zbog uređivanja politike ekoloških taksi, Ministarstvo građevine, infrastrukture i saobraćaja nadležno za poslove komunalnih delatnosti i investicija u postrojenja za tretman otpada i otpadnih voda, zatim Ministarstva nadležna za privredu, trgovinu, lokalnu samoupravu. U suštini ovaj Dokument sumira samo najosnovnije preporuke, ali predstavlja temelj za aktivno rešenje problema zagađenja svim otpadom. Ovim Dokumentom o stavu želimo da poručimo Vladi Srbije pre svega kao građani a zatim kao stručnjaci, aktivisti, privrednici da smo svesni problema, znamo šta su rešenja i želimo da radimo na njima, zajedno sa resornim ministarstvima“, poručila je Kristina Cvejanov, ekspertkinja za upravljanje otpadom, predstavljajući Dokument o stavu.
Viktor Grujić, potpredsednik Udruženja plastičara Srbije i sektora plastične industrije u Privrednoj komori Srbije je dodao: „Srbija kao zemlja koja je u procesu pridruživanja EU mora da se prilagođava zakonskim regulativima u oblasti upravljanja otpadom. 2015 godine doneta je direktiva EU o plastičnim kesama koja podrazumeva obavezu smanjenja upotrebe laganih plastičnih kesa (kese u opsegu debljina 15-50 mikrona). Ova direktiva dopušta mogućnost da se iz mera ograničenja izuzmu kese debljine ispod 15 mikrona koje se smatraju kesama za nužno pakovanje vlažnih, masnih i rinfuznih proizvoda. Uredba takođe izuzima iz mera ograničenja plastične kese za višekratnu upotrebu (debljine preko 50 mikrona). U sklopu uredbe o merama za ograničenje jednokratne plastike iz 2019 godine (ova uredba je stupila na snagu 2021 godine), kao jedna od mera doneta je i zabrana okso aditiva u EU. Smatramo da je neophodno izmeniti postojeći pravilnik o plastičnim kesama i izvršiti usklađivanje sa postojećim EU direktivama. Akcionim planom o upravljanu otpadom predviđeno je da se izmene postojećeg pravilnika urade u zadnjem kvartalu 2022 godine. Ovo je neophodno uraditi kako bi postojala jedinstvena regulativa na celoj teritoriji Republike Srbije.“
Mihail Mateski predsednik Upravnog odbora Srpske asocijacija reciklera ambalažnog otpada sa stanovišta reciklera potvrdio je stavove građana da postojeći način sakupljanja plastičnih flaša za reciklažu nije efikasan i da jedino depozitnim sistemom možemo dostići stope reciklaže od preko 90 odsto.
„Jednokratna plastika, koju svakodnevno koristimo umesto u postrojenjima za preradu završava na deponiji i u životnoj sredini odakle kroz lanac ishrane dospeva i u organizam čoveka. Da bi se sakupila potrebno je stvoriti efikasne finansijske mehanizme kako bi postojala motivacija da se otpad sakuplja I prerađuje, ali I da bi se obezbedile investicije u neophodnu infrastrukturu“, objasnio je Mateski.
Depozitni sistem može biti, prema njegovim rečima, efikasan ne samo za sakupljanje PET flaša, već i limenki, staklenih flaša i tetrapak ambalaže. Međutim, ne treba zaboraviti ni preostale vrste plastike. Da bi se plastične kese i druga plastična ambalaža sakupila potrebno je uvesti takse na njihovo odlaganje na deponije, a onda od sakupljenih sredstava uložiti u infrastrukturu za sakupljanje, postrojenja za tretman, pa čak I platiti troškove tretmana u slučajevima kad on nije tržišno isplativ.
Šef odseka za upravljanje posebnim tokovima otpada u Ministarstvu zaštite životne sredine, Luka Starčević, se složio da je potrebno formiranje šire radne grupe koja bi pristupila rešavanju problema jednokratne plastike.
Ovu panel diskusiju je organizovao Centar za unapređenje životne sredine u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert, i deo je Nedelje klimatske diplomatije, kampanje koju su pokrenule Evropska unija i njene države članice kako bi podstakli saradnju u pogledu klimatskih promena i ostvarili i planirali sprovođenje realnih akcija i aktivnosti u ovoj oblasti.
Izvor: Centar za unapređenje životne sredine
