Uz podršku Zelenog klimatksog fonda, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede orgnizovana je radionica u prostorijama UN, na kojoj je predstavljen unapređeni sistem ocenjivanja projekata za finasiranje sredstvima Zelenog klimatskog fonda (GCF). Radionica je ralizovana u okviru projekta ,,Jačanje kapaciteta u Srbiji za strateško angažovanje privatnog sektora za klimatsko finansiranje”.
Nacionalni menadžer projekta FAO Milan Popović, istakao je da je u pripremi neophodna infrastruktura u Srbiji kako bi sredstva ZKF-a postala direktno dostupna institucijama i organizacijama i da je to jedan od najvažnijih elemenata uspostvaljenja transparentnog sistema za ocenu predloga projekata.
,,U ovom trenutku radi se na reviziji Nacionalnog programa prioriteta saradnje i važno je identifikovati programe koji u mogu da uključe privatni sektor u borbu protiv štetnih efekata klimatskih promena koje predstavljaju poslovni rizik. Klimatski rizici će imati velike implikacije za većinu sektora naše privrede. Oni utiču na prihode, tokove gotovine i operativne troškove, vrednosti imovine i troškove finansiranja i na kraju na konkurentnost i profitabilnost firmi i finansijskih institucija. Fizički efekti klimatskog rizika imaju tendenciju da materijalno utiču na industrije sa fizičkom imovinom u područjima podložnim riziku poput nekretnina u priobalnim područjima ili oblastima podložnim šumskim požarima. Na spisku se nalaze i industrije u kojima su otpornost infrastrukture i kontinuitet poslovanja društvene potrebe poput pružanja zdravstvene zaštite, telekomunikacije, komunalne usluge, ali i industrije zavisne od prirodnog kapitala koje se oslanjaju na produktivno zemljište i dostupnost vode, kao što su poljoprivreda, meso, živina i mlečni proizvodi. Zato je imperativ da privatni sektor ulaže kako bi smanjio izloženost riziku, povećao otpornost i iskoristio potencijalne mogućnosti koje mogu proizaći iz smanjenja gasova staklene bašte i prilagođavanja klimatskim promenama” rekao je tokom izlaganja Popović.
Pročitajte još:
On je takođe dodao da će ove investicije biti potrebne u svim sektorima srpske privrede kao što je poljoprivreda, ulaganje u obnovljive izvore energije da bi se smanjila emisija GHG i učinile ruralne zajednice energetski samodovoljnim. U teškoj industriji, privatni sektor može da napravi ključna ulaganja u energetski efikasnu opremu, definisan proizvodni proces i kontrolu otpadnih voda, ali i da učestvuje u javno-privatnom partnerstvu za smanjenje emisije iz upravljanja čvrstim komunalnim otpadom i ruralnim puteva otpornih na klimu.
,,Borba protiv štetnog uticaja klimatskih promena je izuzetno važna tema i predstavlja jedan od pet stubova Okvira razvojnog partnerstva za Srbiju oko koga su se okupile sve UN agencije. Srbija se potpisivanjem sporazuma iz Pariza kroz Nacionalno utvrđene doprinose (NDC) obavezala na smanjenje emisija GHG za 33 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu. Takođe, potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan (GAWB) Srbija se obavezala da će postići karbonsku neutralnost do 2050. Da bi ispunili naše međunarodne obaveze neophodno je efikasno korišćenje svih raspoloživih finansijskih resursa. Od posebnog značaja je mogućnost pristupa sredstvima Zelenog klimatskog fonda, ali na nama je da pripremimo kvalitetne projekte koji ispunjavaju sve kriterijume koje Zeleni klimatski fond postavlja”, pojasnio je Aleksandar Mentov Nacionalni Programski Koordinator FAO u Srbiji.
Šta je Zeleni klimatski fond
Zeleni klimatski fond (GCF) je globalni klimatski fond osnovan pod Okvirnom konvencijom UN o promeni klime („Konvencija“). Osnovan je kako bi pomagao zemljama u razvoju, među kojima je i Republika Srbija, da odgovore izazovima promene klime i da ostvare ciljeve zacrtane u okviru svojih Nacionalno utvrđenih doprinosa (NDC). Reč je o utvrđenim obavezama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene baštei ciljevima prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, a kao integralni deo obaveza prema Sporazumu iz Pariza Okvirne konvencije UN o promeni klime.
GCF finansira projekte koji doprinose paradigmi prelaza na nisko-ugljenični razvoj i razvoj otporan na klimatske promene, odnosno koji dovodi do uspostavljanja puta sistemskog i suštinskog smanjenja emisija GHG i povećanja otpornosti na promene klime. On nije razvojni fond i ne finansira tzv. ,,prljave“ tehnologije poput korišćenja fosilnih goriva ili termoelektrane, čak i ako vode smanjenju emisija GHG. Vrednost projekata koje finansira GCF može biti i više od 250 miliona dolara.
Saradnja sa GCF-om se realizuje kroz NDA (National Designated Authority) odnosno Nacionalno telo imenovano za saradnju sa GCF-om, koje i potpisuje pismo odobrenja za potencijalne GCF projekte koji se sprovode isključivo posredstvom entiteta koji je akreditovan od GCF-a za tu vrstu posla.
Okvir saradnje i konkretne projektne ideje koji su potencijalni GCF projekti, zemlje su u obavezi da utvrde Nacionalnim programom prioriteta saradnje sa Zelenim klimatskim fondom (Country Programme – CP). To je planski dokument u funkciji ostvarenja NDC države koji je uglavnom vremenski ograničen i predstavlja osnov prioritizacije odobravanja projekata koji su podneti od GCF-u. Ovaj Unapređeni sistem ocenjivanja projekata za finansiranje sredstvima Zelenog klimatskog fonda predstavlja integralni deo Nacionalnog programa.
Na radionici je pored Milana Popovića i Aleksandra Mentova govorila i Anisork Brito, Međunarodna konsultantkinja za klimatsko finansiranje.
Izvor: Proglas
