Superblokovi – čini se da je to budućnost Barselone. Grad će ozeleneti, neće biti buke i zagađenja, a komšije će da se upoznaju i postanu prijatelji koji mogu da se oslone jedni na druge.
Barselona je 2020. godine proglasila klimatsko vanredno stanje i tada počela sa uvođenjem promena kako bi postala održiv grad, po meri stanovnika. U ovom gradu nema puno zelenih površina, a izgrađen je tako da jednostavno nema mogućnosti da se one prošire ili naprave novi parkovi.
Kako objašnjava Neda Kostandinović, arhitekta zaposlena u gradskom sekretarijatu za Urbanu Ekologiju, zadužena za promociju Superblokova, u Barseloni treba iskoristiti svaki ćošak i pretvoriti ga u zelenu površinu.
“Cilj Superblokova je da se prostor vrati stanovnicima grada, da se oduzme od motornih vozila i da se ozeleni. Ideja je da se kroz grad prolazi peške i da se koristi javni prevoz”, objašnjava Kostandinović.
Neda u Barseloni živi od 2009. godine, gotovo da poznaje svaki kutak grada i od početka je bila uključena u realizaciju ovog projekta.
“Prvi koraci” napravljeni su u četvrti Poblenou, 2016. godine, kako bi se videlo da li je planirana transformacija javnog prostora izvodljiva. Ujedno su pažljivo posmatrali reakcije građana koji su zabrinuto posmatrali šta se dešava.
“Dosta kritika smo dobijali i stanovništvo je bilo poprilično podeljeno. Trgovci su bili najzabrinutiji. Uključivanjem građana u proces donošenja odluka o dizajnu, o tome kako će prostor biti iskorišćen, dolazimo do toga da oni postaju svesni toga da su deo celog procesa i da je njihov glas važan. Da se mnogo toga promenilo pokazuje podatak da Superblokove sada podržava oko 70 odsto stanovnika Barselone”, objašnjava Neda.
Poblenou je nekada bio industrijska zona, vremenom je postao tehnološka i inovativna četvrt u kojoj su raskrsnice pretvorene u trgove. Igrališta za decu, tereni, zelene povšine i drveće sada se nalaze na ovom prostoru. Svaki slobodni kutak je iskorišćen za urbane bašte, dok su na zgradama postavljeni solarni paneli i zelenilo. I saobraćajnice su drastično promenjene, brzina kretanja je ograničena na 10 ili 20 kilometara na sat, a za vožnju je slobodna po jedna traka.
Pročitajte još:
„Ideja je da svaki Superblok bude javni prostor na kojem prioritet imaju pešaci. Moram da naglasim da nikome nije zabranjen ulaz, privatna vozila mogu da ulaze u Superblok, ali moraju da smanje brzinu. Namera je da se prostor transformiše tako da postane deljeni prostor, da nije više isključivo za saobraćaj, već i za druženje, sklapanje novih poznanstava i prijateljstava, jer mi smatramo da grad čine njegovi stanovnici”, ushićeno kaže Neda.
Barselona je grad u kom je vazduh veoma zagađen i ima velikih problema sa bukom, dok manjak zelenih površina u velikoj meri utiče na kvalitet vazduha.
“Kada smanjite prisutnost buke u gradu i zagađivače vazduha, a povećate broj zelenih površina, to definitnivno donosi promene, kako na prostor u kom se živi tako i na samo zdravlje stanovnika”, rekla je Kostandinović.
Dani Alsina iz Sekretarijata za urbanu ekologiju Skupštine grada objašnjava da je njihova strategija da se Barselona transformiše u zeleniji grad.
“Želimo da se deca bezbrižno igraju na ulici, da ljudi uživaju, sunčaju se, šetaju. Ideja je da automobile stavimo u drugi plan, dok će nam u fokusu biti ljudi”, kaže on i dodaje da će prednost u Superblokovima imati samo vozila gradskih službi.
Barselona je prvi grad na svetu u kom je započeta ova promena i primena novog sistema. Glavna ideja je da grad postane bolje mesto za život i da se projekat implementira do 2030. godine. Kako Neda Kostandinović ističe, proces celokupne transformacije grada trajaće dugi niz godina, jer treba sagledati i uraditi mnogo toga, te da se uvek otkrije da još nešto može da se doradi i sredi.
Možete li da zamislite Superblokove u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu?
Tekst je nastao u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ koji finansira Evropska unija, a sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.
