Kao odgovor na rastući pritisak koji rat u Ukrajini stvara na tržište nafte, sve država članice Međunarodne agencije za energetiku (IEA) pristale su na novo oslobađanje nafte iz rezervi za vanredne situacije, saopštila je IEA.
Dogovor je postignut 1. aprila na vanrednom sastanku Upravnog odbora IEA koji je održan na ministarskom nivou, a kojim je predsedavala američka sekretarka za energetiku Dženifer Grenholm.
Članice IEA imaju 1,5 milijardi barela nafte u zalihama za vanredne situacije, a prošlog meseca oslobodile su 62,7 miliona barela, odnosno oko 4 odsto od ukupnih rezervi.
Ovaj sporazum će biti peti put da IEA koristi zalihe za hitne slučajeve – prethodne kolektivne akcije sprovedene su 1991, 2005, 2011. i 1. marta 2022. godine.
Uskoro će biti poznato više detalja o novom oslobađanju zaliha za vanredne situacije, a do tada Upravni odbor IEA savetuje vladama i potrošačima da pojačaju napore za uštedu energije.
Pročitajte još:
Rusija najveći izvornik nafte u svetu
IEA upozorava da su komercijalne zalihe nafte na najnižem nivou od 2014. godine, a da proizvođači nisu u mogućnosti da obezbede dodatno snabdevanje u kratkom roku što takođe utiče na volatilnost cena.
Ukoliko dođe do velikih poremećaja u proizvodnji ili isporuci nafte u Rusiji, to će izazvati globalni šok budući da Rusija igra veliku ulogu na svetskim energetskim tržištima.
Rusija je treći najveći svetski proizvođač i najveći izvoznik nafte u svetu. Njen izvoz sirove nafte od oko 5 miliona barela dnevno predstavlja blizu 12 odsto globalne trgovine, a oko 2,85 miliona barela naftnih derivata dnevno predstavlja skoro 15 odsto globalne trgovine rafinisanim proizvodima.
Oko 60 odsto ruskog izvoza nafte ide u Evropu, a još 20 odsto u Kinu, saopštila je IEA.
10 mera za napuštanje ruskog gasa
Članice IEA odlučne su da što pre pronađu alternativu i za ruski gas te su objavile 10 tačaka koje bi već iduće zime trebalo da obezbede neki drugi energent za zemlje Evropske unije, a one glase:
1) Ne potpisivati nikakve nove ugovore o snabdevanju gasom sa Rusijom što će omogućiti veću diversifikaciju ponude ove godine i kasnije,
2) Zamenite rusko snabdevanje gasom iz alternativnih izvora,
3) Uvesti minimalne obaveze skladištenja gasa,
4) Ubrzati primenu novih projekata vetra i solarne energije,
5) Uvećati proizvodnju bioenergije i nuklearne energije,
6) Uvesti kratkoročne poreske mere na neočekivani profit kako bi se zaštitili ugroženi potrošači električne energije od visokih cena,
7) Ubrzati zamenu gasnih kotlova toplotnim pumpama,
8) Ubrzati poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama i industriji,
9) Podstaći potrošače da smanje termostat za 1 °C što će umanjiti upotrebu gasa za oko 10 milijardi kubnih metara godišnje,
10) Pojačati napore za diversifikaciju i dekarbonizaciju izvora električne energije.
Milena Maglovski
