Posle višegodišnjih napora Srbija je konačno nagrađena prestižnom nagradom Fossil of the Day, koju tokom globalne konferencije UN o promeni klime (COP) dodeljuje Climate Action Network. Srbija je prestižno treće mesto fosila dana zaslužila pre svega zbog odluke da se velikim zagađivačima ponovo odloži rok za pribavljanje integrisanih dozvola.
U Skupštini Srbije nalaze se sporne izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Prilikom razmatranja predloga zakona poslanici su bili saglasni da je rokove potrebno produžiti, a moglo se čuti i mišljenje da je ulaganje u zaštitu životne sredine skupo za velike zagađivače.
Iako naši poslanici nisu još glasali, neko jeste. Predlog da se velikim zagađivačima pokloni još tri godine da pribave integrisane dozvole bila je kap koja je prelila čašu našeg “uspeha”. Zato je Srbija na globalnoj UN konferenciji o klimatskim promenama COP26 svrstana među dobitnike “prestižne” nagrade Fossil of the Day (Fosil dana). Naporima nadležnih organa zavredili smo čak treće mesto u neslavnoj trci.
Ova nagrada dodeljuje se državama koje nisu spremne da preduzmu adekvatne mere u borbi protiv negativnih efekata klimatskih promena i koje pružaju aktivnu podršku fosilnoj industriji. Dobitnike satiričnog odlikovanja bira Climate Action Network, globalna mreža nevladinih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine.
Čime je Srbija zaslužila ovakvu “čast”? Prelomna tačka bio je predlog izmena pomenutog zakona i produžavanje roka velikim zagađivačima za pribavljanje integrisanih dozvola do 31. decembra 2024. Svojim podržavanjem ovog predloga i najavom da će za isti glasati, parlamentarci su dokazali da ne rade u interesu građana već u korist velikih zagađivača, među kojima su JP “Elektroprivreda Srbije” (termoelektrane), “Zijin Bor Copper” doo (rudarsko-metalurški kompleks), HBIS Group Serbia (fabrički kompleks Železare Smederevo) i drugi. Na zasedanju Odbora za zaštitu životne sredine argument za produžavanje roka bio je da je stari rok istekao, pa da prema tome više ne važi i da ga je potrebno ažurirati. Umesto da neko postavi pitanje: “Ukoliko je istekao rok, a dozvole nisu pribavljene, zašto ne bismo kaznili prekršioce?”, parlamentarci su podržali predlog bez suvišnih pitanja i izvesno je da će za njega glasati.
Pročitajte još:
Nekolicinom drugih poteza nadležnih organa zaradili smo nominaciju za Fossil of the Day, da nabrojimo nekoliko:
Prvo, Srbija je nacrtom novog prostornog plana predvidela nastavak eksploatacije lignita (najnekvalitetnije vrste uglja) i izgradnju šest novih termoelektrana na ugalj, iako se ceo moderni svet okreće od fosilnih goriva ka zelenim energetskim rešenjima.
Drugo, Srbija je imala obavezu da od 2018. godine primenjuje Nacionalni plan za smanjenje emisija, ali tu obavezu godinama ignoriše. Srpske termoelektrane su 2020. godine u vazduh ispustile 6 puta veću količinu sumpor-dioksida od dozvoljene.
Treće, Srbija nastavlja da subvencioniše proizvodnju električne energije iz uglja. U periodu od 2015. do 2019. godine država je direktno subvencionisala proizvodnju električne energije iz uglja sa više od 380 miliona evra i taj trend se ne zaustavlja.
Četvrto, Srbija još uvek nije odredila novi Nacionalno utvrđeni doprinos (NDC), dokument kojim bi trebalo postaviti ambiciozne ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u skladu sa Sporazumom iz Pariza. Predstavnici Srbije su u Glazgov otišli praznih šaka.
Peto, Srbija kasni sa izradom Integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu (INEKP). Ne samo da kasni, već izbegava da koristi dostupne mehanizme za uključivanje javnosti u diskusiju o najvažnijem dokumentu za sprovođenje energetske tranzicije.
Spisak se nastavlja, ali mislimo da ne moramo više da nabrajamo. Iz priloženog je jasno da je Srbija nominacijom napokon dobila zasluženu “pohvalu” za sve dugogodišnje napore uložene u uništavanje našeg vazduha, voda, zemlje i samim tim kvaliteta života njenih ljudi.
Izvor: RERI
