Energetska tranzicija u Srbiji ostaviće 90 odsto rudara zaposlenih u industriji uglja bez posla. One koji ostanu treba sprovesti kroz tranziciju i obučiti za nove poslove. Drvna industrija možda je alternativa, zakčljučci su debate „Pravedna energetska tranzicija u Srbiji i potencijalne socio-ekonomske posledice“.
Ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević rekao je Srbija ima industriju uglja koja je takva da nikada, od kada se ugalj koristi u industrijske svrhe, nije bila konkurentna.
On smatra da Srbija danas ima „neobično skupo daljinsko grejanje, neobično skup gas, neobično skupo ogrevno drvo“.
„Uvozimo neobično skupu naftu i proizvodimo neobično skupe naftne derivate, a krajnji rezulat je jedna privreda koja jedva sklapa kraj sa krajem, gde je zaposlenost mala ili nepovoljna“, rekao je Kovačevič.
Uz to, kaže, postoji zabrinutost za nekoliko gradova i nekih 15 do 20 hiljada radnika u „propaloj industriji“ koja nikada nije imala adekvatnu konkurenstnost i sposobnost.
Pročitajte još:
Pitanje je, kaže Kovačević, da li će Srbija biti u stanju da omogući industrijski razvoj i zapošljavanje.
„To pitanje je ključno za rudare, oni će svakako izgubiti posao, ako pokušamo da ovu industriju učinimo produktivnijom 90 rudara će odmah izgubiti posao. Ako pokušamo da ovu industriju odmah prevedemo u obnovljivu industriju opet će njih 90 odsto izgubiti posao. Šta god da se desi 90 odsto ovih ljudi ostaje bez posla“, rekao je on.
Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka SANU kaže da se tranzicija dešava tamo gde to nije ekonomski održivo, i da je neprihvatljiv pristup govoriti da se tranzicija u Srbiji dešava jer se dešava i u EU.
„Stvarna cena struje iz uglja je mnogo veća nego što mislite i nego što vas uče u školi, na fakultetu. Bilo kakva racionalizacija neće dovesti do nečega što je ekonomski održivo. Ako govorimo o tranziciji, pravedna tranzicija je ideal, mnogo je realnije govoriti o pravičnoj tranziciji, o nečemu što bi omogućilo dugoročnu ekonomsku efikasnost“, rekao je on.
Redovna profesorka u penziji Arhitektonskog i Geografskog fakulteta Ksenija Petovar navela je da će energetska tranzicija imati mnogobrojne posledice, uslovno negativne koje se odnose na zatvaranje radnih mesta, što će biti ozbiljan izazov za kolektive i zajednice.
„Drugi su uslovno pozitivni, energetska tranzicija bi trebalo da obezbedi funkcionisanje i rešava mnoge probleme sa kojima su se suočavale lokalne zajednice, a to su zagađenja, problema sa vodom, zemljištem“, rekla je Ksenija Petovar.
Tekst u celini pročitajte OVDE.
Izvor: Nova Ekonomija
