Šumski ekosistemi imaju nemerljiv značaj za celokupan živi svet na planeti. Šume proizvode kiseonik, štite od poplava, klizišta i erozije, one su staništa, skloništa i izvor hrane za životinje. Nama ljudima, korisne su kao važan resurs za ekonomski razvoj, a jedan su od ključnih faktora u borbi protiv klimatskih promena. Dok ovo čitamo i postajemo svesni koliko su nam šume značajne, hektari kopna se pretvaraju u pustoš upravo zbog uništenja ovog važnog ekosistema. Veliki problem su nelegalne seče, krčenje puteva, prenamena u poljoprivredna zemljišta, ali se ipak kao daleko najveća pretnja degradaciji šuma izdvajaju – požari.
Blizu 60 odsto teritorije Crne Gore je pokriveno šumama, koje se na osnovu očuvanosti, raznovrsnosti i vrednosti svrstavaju među najkvalitetnije u Evropi. Veliko bogatstvo koje imamo, nesavesnim ponašanjem i odnosom prema prirodi, možemo izgubiti bukvalno za jedan dan. Svake godine dešavaju se veliki šumski požari koji u najvećem broju slučajeva nastaju nakon namernog paljenja livada, pašnjaka, biljnog otpada ili bilo koje druge vrste otpada koji se zatim otrgne kontroli i zahvati šumski kompleks.
Direktna šteta nastala kao rezultat požara najčešće se predstavlja kao ekonomski problem i izražava se u metrima kubnim izgubljene drvne mase. Međutim, ono što brojevi ne mogu pokazati je stvarni uticaj na ekološku funkciju šume. U potpunosti uništen biljni i životinjski svet, zagađenje tla i vazduha, posledice su koje možemo da vidimo i do 70 godina kasnije, koliko je jednoj opožarenoj šumi potrebno da se oporavi. Vatra deluje direktno na vegetaciju i ekosistem u celini, ostavljajući za sobom pustoš koja se oporavlja narednih nekoliko decenija. Ona uništava nadzemni i podzemni dio biljke, a za posledicu ima promenu predela i pokretanje ciklusa vegatacijskih sukcesija.
Pročitajte još:
Za šumske požare ćete čuti da su prirodne katastrofe ali činjenica je da je u 95 odsto slučajeva krivac za šumski požar – čovek. Uzroci požara su razni, nekada je to nečija želja da namerno uništi šumu, ali u najvećem broju slučajava šumski požari se dešavaju zbog nemara, neznanja i nedovoljne informisanosti. Kaznena politika kada su požari u pitanju, gotovo da se i ne primjenjuje. Sa druge strane, upravljanje šumskim resursima na način koji to danas činimo prepušta naše dragocene šume velikom riziku i izlaže negativnim uticajima.
Sa željom da građanima predoči koliko su šume važne i koliko zapravo možemo doprineti njihovom očuvanju odgovornim ponašanjem, Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore (CZIP) je izradio video.
Glas šumama dali su: Aleksandar Popaj Radunović, Dejan Dedović, Marija Božović, Dubravka Drakić, Aleksandra Mudreša, Igor Majer;
Snimanje i produkcija: CEZAM;
Kadrovi šuma: Solutions4You i Beautiful Montenegro;
Video je izrađen u okviru BioNET mreže, za potrebe regionalnog projekta koji podržava GIZ – ORF BDU u ime Vlade Nemačke, a CZIP realizuje u saradnji sa Centrom za životnu sredinu (Bosna i Hercegovina) i Društvom za zaštitu i proučavanje ptica (Srbija).
Izvor: CZIP
