Dublji slojevi okeana zagrevaju se sporije, ali mnogo dramatičnijom brzinom nego njihova površina, što nagoveštava veoma tmurnu budućnost za dubokomorsku faunu, pokazalo je novo istraživanje.
Stopa klimatskih promena bi u okeanskim dubinama do druge polovine ovog veka mogle biti sedam puta izraženije od sadašnjeg nivoa, čak i u slučaju da se drastično smanji emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte, pokazali su rezultati novoga međunarodnog istraživanja objavljeni u utorak u naučnom časopisu journal „Nature Climate Change“.
Temperaturne promene na površini okeana se odvijaju dvostruko brže nego do sada i zato dubokomorski organizmi još uvek nisu podjednako ugroženi kao oni u višim okeanskim slojevima, ali ni njihova budućnost nije naročito svetla.
„Pod pretpostavkom da će se globalno nastaviti sa prekomernom emisijom ugljen-dioksida, do kraja veka će, osim zagrevanja mnogo većih okeanskih površina, toplota početi da prodire i u dublje slojeve okeana“, napominje rukovodilac ovog istraživanja Isak Brito-Morales sa Univerziteta u Kvinslendu.
Naučnici su proučavali i merili učinak takozvanih temperaturnih promena na morske životinje i pokušali da odrede brzinu kojom će određene vrste morati da se kreću i menjaju stanište da bi ostali unutar potrebnog temperaturnog raspona s obzirom na to da se različiti slojevi okeana zagrevaju različitom brzinom.„Rezultati upućuju na to da će biološka raznolikost u dubokim slojevima mora i okeana verovatno biti više ugrožena jer su dubokomorske životinje naviknute na puno stabilnije temperaturno okruženje“, napominje Horhe Garsija Molinas, ekolog sa Univerziteta Hokaido i jedan od koautora studije.
Već je primećeno da je globalno zagrevanje uticalo na to da su se neke životinjske vrste već preselile u druge, dublje slojeve okeana, na dubinu veću i od četiri kilometra.
Pročitajte još:
Temperaturne promene razlikuju se u različitim slojevima okeana i utiču na to kojom će se brzinom i u kojem smeru u potrazi za novim staništem kretati dubokomorske životinjske vrste usled zagrevanja okeana. Brito-Morales naglašava da to predstavlja „veliki izazov za naučnike koji određuju koja se područja proglašavaju zaštićenim“.
Profesor sa Univerziteta u Kvinslendu, Entoni Ričardson, tvrdi da bez obzira na to što sada preduzimamo, život dubokomorskih životinja će se do kraja veka suočiti sa eskalirajućom klimatskom pretnjom jer se površina okeana već previše zagrejala. Istraživači su izračunali temperaturnu promenu u četiri dubokookeanska područja od 1955. do 2005. godine, a zatim su te vrednosti projektovali na period od 2050. do 2100. godine, koristeći pritom podatke 11 klimatskih modela.
„Posebno nas brine to što, kako se spuštate dublje u okean, temperaturne promene se odvijaju različitom brzinom, a to bi moglo da predstavlja veliki problem za ishranu vrsta koje se oslanjaju na organizme u različitim okeanskim slojevima“, napominje profesor.
Kao primer su naveli tunu koja živi na dubinama između 200 i 1.000 metara, ali se hrani planktonima koji žive u površinskom delu okeana. Zato profesor Ričardson veruje da bi trebalo proglasiti nova zaštićena područja u dubokim slojevima okeana kako bi se zaštitile flora i fauna.
Izvor: RTS
