Smanjenje otpada od hrane je jedan od ključnih izazova u borbi protiv klimatskih promena. Stručnjaci kažu da ukoliko ne bismo imali otpad od hrane bilo bi moguće nahraniti petoro ljudi, umesto sadašnjih četvoro.
Istraživači iz Holandije su zaključili da otpad od hrane na globalnom nivou raste uz ekonomski rast. Istovremeno, štetne emisije od hrane koja ostaje nepojedena i završava kao otpad čini 10 ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Uz pretpostavku da svaka osoba potroši u proseku 500 kalorija dnevno i prethodne procene Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) da otpad od hrane na svetskom nivou u 2015. godini iznosi 214 kalorija po osobi na dnevnom nivou, holandski istraživači su došli do nove informacije – količina otpada od hrane je zapravo mnogo veća. Holanđani su zaključili da zapravo iznosi 527 za istu godinu.
Služili su se podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Svetske banke i uvideli da je otpad od hrane počeo da se uvećava iznad dnevnog dohotka od oko 7 dolara na dan.
Ovako velika razlika u procenama nastupila je usled prvobitnog potcenjivanja količine otpada iz hrane.
Otpad od hrane predstavlja veći problem u bogatim zemljama, ali stručnjaci smatraju da će se ta razlika vremenom gotovo izjednačiti ukoliko ne dođe do drastičnih promena.
Pročitajte još:
Kao potencijalna rešenja problema otpada od hrane navodi se smanjenje porcija, kao i promene u načinu kupovine, odnosno težnja da se kupuje onoliko koliko je potrebno, pri čemu se neće stvarati višak.
Veliki izazov nalazi se i pred kuhinjama ugostiteljskih objekata koji takođe čine znatan udeo u količinama hrane koja završava kao otpad.
Ogroman problem predstavlja i enormni gubitak hrane koja se izgubi na putu ka trpezama, odnosno količine hrane koja ostaje izgubljena u procesu proizvodnje, dok još ni ne stigne do proizvođača.
