Nedavno istraživanje pokazalo je da vožnja bicikla, čak i kao rekreativna aktivnost, ne samo da smanjuje pretnju od ozbiljnih bolesti već i produžuje životni vek. Naučnici sa Univerziteta u Glazgovu su pratili više od 263 hiljade ljudi iz Engleske, Škotske i Velsa. Grupu je činilo 52 odsto žena i 48 odsto muškaraca uzrasta od 40 do 69 godina. Istraživači su ispitanike podelili u pet grupa na osnovu toga na koji način idu na posao i vraćaju se kućama – peške, biciklom, vozeći se kolima ili javnim prevozom, kombinacijom hodanja i vožnje i kombinacijom bicikla i vožnje. Za vreme petogodišnjeg istraživanja otkriveno je da su osobe koje su koristile bicikl kao način prevoza u manjem riziku od kardiovaskularnih oboljenja, raka ili smrti iz bilo kojeg drugog razloga.
Pored pozitivnog uticaja na zdravlje ljudi, zamena automobila biciklima smanjuje gužve na parkinzima i zagađenje vazduha. Zbog navedenih razloga, u kampusu Harvardskog univerziteta postavljeni su sigurnosni kavezi za dvotočkaše i česme na kojima biciklisti mogu da speru blato sa točkova. Pored toga, oni mogu i da kupe kacige na popustu i dobijaju mesečnu nadoknadu za održavanje bicikala.
Valter Vilet, profesor epidemiologije i ishrane na Harvardskoj školi za javno zdravlje koji je i sam biciklista, rekao je da su prednosti redovne fizičke aktivnosti odavno poznate ali da strah od saobraćajnih nesreća umanjuje privlačnost ovog prevoznog sredstva među ljudima.
Pored harvardskog kampusa, i Holandija je primer dobrog tretmana korisnika bicikala. Bicikl predstavlja vid transporta čak jedne trećine stanovništva. Postoje odvojene biciklističke staze i parkinzi. Holandski saobraćajni zakoni biciklima daju prednost u odnosu na automobile, kamione i autobuse. Istraživači Univerziteta u Utrehtu su 2015. godine utvrdili da biciklizam u ovoj državi na godišnjem nivou spreči 6,5 hiljada smrtnih slučajeva i da produžava životni vek prosečnog Holanđanina za šest meseci.
Kako je Beograd u julu 2017. godine objavio Javni konkurs za izbor korisnika mesta za postavljanje stanica za iznajmljivanje bicikala na teritoriji grada Beograda i izrazio želju da popularizuje taj vid prevoza, možda smo na pragu da naša prestonica postane novi Amsterdam. Plan je da u narednih šest godina na 150 mesta u gradu budu napravljene biciklističke stanice za minimum 750 dvotočkaša, a od ukupnog broja 20 odsto biće na električni pogon. Konkursom je predviđeno da stanicu čini na određen način obeležena i uređena površina sa određenim brojem elemenata za kontrolisano preuzimanje i vraćanje bicikala, bicikli i informacioni pano. Gradonačelnik Beograda tom prilikom označio je bicikliste kao jedan od prioriteta Gradske uprave i najavio uređivanje 120 kilometara novih biciklističkih staza. Grad je u tom trenutku raspolagao sa 83 kilometra biciklističkih staza. U okviru projekta Beograd biciklom, osim stanica za javne bicikle, u planu je postavljanje 200 parkirališta, poput onih ispred Starog dvora ili na Terazijama. Najviše će ih biti na Novom Beogradu (47), Starom Gradu (20) i na Paliluli (18). Najmanje parkirališta za dvotočkaše imaće Zemun, sedam, i Čukarica, samo tri.
Pored vlasti, i građani se, najčešće preko društvenih mreža, spontano okupljaju i šire ideju o zaštiti životne sredine, zdravom životu i potrebi za čistijim vazduhom u gradovima. „Debeli biciklisti”, „Samo ne autom”, „Ulice za bicikliste” i „Kritična masa” su samo neke od mnoštva akcija koje smo Vam već predstavili u okviru teksta u izdanju EKO-MOBILNOST.