S obzirom na to da čovečanstvo na svim nivoima, od pojedinaca, preko kompanija, do država, sve više implementuje postulate cirkularne ekonomije u svakodnevicu i poslovanje, kazivanje „Za nekoga smeće, za drugoga blago“ postaje sve aktuelnije. Vrednost tog blaga u slučaju najavljene energane na otpad u Ujedinjenom Kraljevstvu ide i do gotovo 260 miliona evra koliko iznosi vrednost planiranog projekta u dolini reke Tiz na severoistoku Engleske.
Snaga postrojenja biće 30 MW. U toku jedne godine od ukupno 300.000 tona sirovine, ono će generisati dovoljno električne energije za 27.000 engleskih domova. Prvi kilovati iz Centra za obnovljivu energiju u engleskoj luci poteći će, kako se prognozira, u drugoj polovini 2024. godine.
Luke PD će projekat sprovesti u saradnji sa novoosnovanim preduzećem WCP koje je zaduženo za razvoj, finansiranje i finalizaciju elektrane i sa konsultantskim kućama AFRY i RPS.
Procenjuje se da će tokom građevinskih radova biti otvoreno do 300 radnih mesta, dok će funkcionisanje elektrane po završetku projekta zahtevati oko 40 stalnozaposlenih stručnjaka i radnika.
Iako učesnici u svom obraćanju medijima naglašavaju ekološku komponentu i održivost energane na otpad, podrška sličnim poduhvatima nije univerzalna. Sagorevanje smeća zarad proizvodnje energije rezultuje zagađenjem vazduha i stvaranjem hemijskih ostataka. Povrh toga, konstrukcija takvih postrojenja je znatno skuplja u odnosu na moderne deponije koje preveniraju curenje štetnih gasova odgovarajućim procedurama, a njihovo korišćenje ima negativan efekat na reciklažu.
Insineracija otpada se u Evropi promoviše kao alternativno upravljanje smećem koje je bolje za našu planetu. Međutim, iako bi se, prema nekim proračunima, njenom popularizacijom naspram fosilnih goriva emisije ugljen-dioksida smanjile i za do 50 miliona tona, ugljenični otisak spaljivanja đubreta je daleko od nultog.
Tokom 2017. godine je u 28 zemalja Evropske unije, procesom pretvaranja smeća u energiju, oslobođeno 40 miliona tona ugljen-dioksida. Iste godine, Evropljani su u energetske svrhe sagoreli 70 miliona tona čvrstog komunalnog otpada, 118 odsto više nego 1995. godine. Upravo se čvrsti komunalni otpad smatra jednim od najpogubnijih za klimu. Spaljivanjem jedne tone posledično nastaje između 0,7 i 1,7 tona ugljen-dioksida. Posebno je problematično to što veliki udeo u sadržaju kontejnera za smeće ima plastika koja nastaje iz fosilnih goriva.
Prosečni ugljenični intenzitet elektromreže u 28 zemalja Evropske unije je u konstantnom padu, zbog porasta upotrebe obnovljivih izvora energije. Tokom 2019. godine je bio 296 g CO2eq/KWh. Ugljenični intenzitet insineracije otpada je gotovo dvostruko veći, oko 580 g CO2eq/kWh. Njeni protivnici savetuju da se Evropa okrene solarnoj energiji i energiji vetra ukoliko želi da ostvari ciljeve Pariskog sporazuma i zauzda skok temperature.
Someone didn’t get the memo. I tu ne mislim samo na Engleze ;)
