Oko 29.000 rudara širom Srbije obeležava 6. avgust – Dan rudara. Zbog bogatih nalazišta ruda i minerala, najveće strane, ali i domaće rudarske kompanije zainteresovane su da investiraju u Srbiji. U narednoj deceniji, procenjuje se u državi, ulaganja u rudnike i geološka nalazišta mogli da dostignu tri milijarde dolara.
Kojim rudnim bogatstvima sve raspolažemo, koliko retke rude se nalazi na teritoriji Srbije, ali i kakav je danas položaj rudara u Jutarnjem programu RTS-a govorili su Miroslav Spasojević, poslovođa kopa „Tamnava Zapadno polje“ i Vojin Čokorilo, profesor sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.“Postoji jedna stara izreka koja kaže – Srbija je zemlja šuma i ruda. To je apsolutno tačno i danas se potvrđuje“, kaže profesor Čokorilo.
Prema njegovim rečima Srbija je bogata različitim mineralnim sirovinama čija je eksploatacija ekonomski opravdana. Reč je o fosilnim gorivima: ugalj, nafta i uljani škriljci, obojeni metali olovo, cink, bakar, uz prateće plemenite metale, kamenolomi sa arhitektonskim i građevinskim kamenjem.
Za dalji razvoj projekta „Jadar“ 200 miliona dolara
Ono o čemu se ovih dana govori je najava kompanije „Rio Tinto“ koja je odobrila dodatno ulaganje od gotovo 200 miliona američkih dolara za dalji razvoj litijum-bor projekta „Jadar“ u Srbiji.
To je jedan u svemu izuzetan projekat ne samo kada je u pitanju Srbija nego i cela Evropa. Projekat je izuzetan po više osnova.
„Radi se o jedinstvenom mineralu koji u sebi sadrži dva laka metala, čija je tražnja na tržištu visoka. Može da donese napredak i prosperitet celom tom regionu i Srbiji“, objašnjava profesor.
Investiranje od 200 miliona dolara za godinu i po dana je zaista sjajna informacija, kaže profesor Čokorilo i dodaje da je to samo jedan deo sredstava koji će biti uložen u završetak studije izvodljivosti koja se radi po svim međunarodnim standardima.
Na geološkim istraživanjima uglavnom se radi u Istočnoj Srbiji, jer je od davnina poznato da je taj kraj izuzetno bogat mineralnim sirovinama, naročito polimetaličnim.
„Kada je reč o zlatu i srebru mi rudari volimo da kažemo kada na tonu jedne otkopane rude dobijete gram zlata da je to praktično rudnik zlata. Sada imamo podatke i da se dva i tri grama mogu naći u nalazištima koja se otkrivaju kod Bosilegrada i Crnog Vrha“, kaže Čokorilo.
Pročitajte još:
Od momenta kada se proceni da je jedno nalazište interesantno za eksploataciju, da postoji ekonomska opravdanost pa do momenta kada dođe do eksploatacije treba da prođe najmanje 10, 15 godina. Za neka manja ležišta manje.
Ugalj je i dalje osnovna energetska sirovina
„Ugalj je i dalje osnovna energetska sirovina. Mi u Srbiji bez uglja nećemo moći, pretpostavljam, još nekoliko desetina godina. Bez sirovina se ne može. Osim drveta i kože, sve su sirovine koje proističu iz zemljine utrobe“, kaže Vojin Čokorilo, profesor sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
Smatra da je zanimljivo ležište uljnih škriljaca u Aleksinačkim rudnicima. Procenjuje se da je preko dve milijarde tona odnosno više od milijardu barela nafte u tom ležištu što govori da je sa ekonomskog aspekta jako interesantno. Bile su započete neke aktivnosti međutim trenutno se ništa ne radi.
Za rudare nema loših vrmenskih uslova
Rad u rudniku je, kako se obično kaže, hleb sa sedam kora, težak, naporan i odgovoran. Posao od koga svi na neki način zavisimo.
„Rudarski posao je veoma težak, za nas nema loših vremenskih uslova, radimo i po kiši, snegu, velikim vrućinama da bi obezbedili da Srbija ima struje, da bi normalno funkcionisala“, priča Miroslav Spasojević.
Radi kao poslovođa na odvodnjavanju na površinskom kopu „Tamnava Zapadno polje“ i kaže da radni dan počinje mnogo pre početka smene.
„Prvo treba da dođemo do posla, zatim čekamo radne zadatke i onda odrađujemo posao koji smo dobili“, opisuje radni dan.
Potiče iz porodice rudara, u kojoj su njegov otac i brat takođe rudari zaposleni u basenu „Kolubara“. Živi u Lazarevcu, tipičnom rudarskom mestu.
Spasojević kaže da su tokom pandemije koronavirusa obezbeđeni adekvatni uslovi za rad i da se brine o uslovima i zdravlju radnika.
Prema njegovim rečima zadovoljan je prosečnom platom od 87.000 dinrara.
Kao Dan rudara 6. avgust je izabran kao dan sećanja na 1903.godinu i štrajkove u Senjskim rudnicima, kada su se rudari izborili za povratak na posao trojice otpuštenih kolega, skraćeno je radno vreme i dobili su besplatno ulje za lampe za osvetljavanje jama.
Tradicionalno se na ovaj dan nagrađuju najbolji rudari u zemlji, ali zbog aktuelne epidemiološke situacije rudari će biti nagrađeni kada se za to steknu uslovi.
Izvor: RTS
