Kako je epidemija koronavirusa zaključala milione Kineza u kuće, mnogi su zamenu za odlazak u prodavnicu ili restoran potražili u službama za brzu dostavu. To je stvorilo nove tone otpada plastične ambalaže, i to usred kineske borbe sa đubretom, koju je nakratko prekinula borba sa koronavirusom.
Početkom godine, Kina je predstavila plan za suzbijanje plastike. Prošle godine pokrenula je akcije sortiranja otpada u velikim gradovima, a nakon što je epidemija koronavirusa stavljena pod kontrolu, nastavilo se sa ekološkim zadacima.
Nikada neću zaboraviti kada sam se avgusta 2018. godine preselio u Peking i kupio hladni čaj u „Mekdonaldsu“ koji mi je poslužen u plastičnoj čaši, sa plastičnim poklopcem i plastičnom slamčicom u maloj plastičnoj kesi, koja zaista ničemu ne služi.
Prošle nedelje sam u „Starbaksu“ kupio kafu u kartonskoj čaši sa kartonskim poklopcem i kartonskom slamčicom.
Ovo može da bude primer različite ekološke prakse dve američke kompanije u Kini, ali može da bude i mikro-primer unapređenja politika i svesti o štetnosti plastike.
Internet kupovina u Kini je dostigla zenit; mala dostavna vozila jure kineskim gradovima prevozeći do kućnih pragova sve što zamislite – od hrane iz restorana, voća i povrća sa pijaca, do garderobe i elektronskih uređaja. Sve to je zapakovano u po nekoliko kutija, oblepljeno plastičnim trakama i uvijeno u razne stiropore i plastične folije koji se ne razgrađuju ili ne recikliraju.
Pročitajte još:
Borba protiv „belog zagađenja“
Prošlog meseca kineske vlasti počele su da primenjuju plan o zabrani i smanjenju korišćenja pojedinih proizvoda od nerazgradive plastike, a većinu tih proizvoda upravo koriste pomenute industrije – dostava hrane i kupovina putem interneta.
Sve to je deo šireg plana da se obuzda zagađenje plastikom do 2025. godine. Plan je ambiciozan, ali treba imati u vidu da je Kina tek 2008. prvi put započela borbu protiv takozvanog „belog zagađenja“, odnosno plastike. Godišnji rast plastičnih kesa u Kini te godine bio je 20 odsto, a danas manje od tri odsto.
Rešenje Kina traži i u razgradivoj plastici, ali i ona ima brojna ograničenja. Pre svega, cena: takavi materijali su tri do pet puta skuplji od obične plastike. Drugo, u ovoj oblasti je potrebno još istraživanja i razvijanja.
Biorazgradiva plastika kakvu danas poznajemo razgrađuje se u posebnim uslovima, a u prirodi joj je potrebno i po nekoliko decenija.
Ali prema tvrdnjama ovdašnjih stručnjaka, Kina može da proizvodi sve vrste biorazgradive plastike i očekuje se da se to sve postepeno uvodi, te da do kraja 2022. godine budu potpuno zabranjeni proizvodi za jednokratnu upotrebu širom zemlje. A to su upravo plastične čaše i slamčice sa početka priče.
Autor: Nemanja Milutinović
Izvor: RTS
