Beograd nastoji da uloži što više novca za pošumljavanje i sadnju drvorednih stabala, a ove godine to iznosi 75 miliona dinara.
Osnovna namena ovogodišnjeg pošumljavanja bila je zaštita od poplava, stabilizacija podzemnih voda i vetrozaštitni pojas na levoj obali Dunava, rekao je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić tokom obilaska zelene površine u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića, u neposrednoj blizini bolnice „Dragiša Mišović”.
On se tom prilikom uverio u kvalitet drvoreda od 59 stabala koji je na pomenutoj lokaciji posađen početkom godine i poručio da će Beograd nastaviti da vodi odgovornu politiku kada je zaštita životne sredine u pitanju.
Radojičić je naglasio da je u ovom trenutku zelenim površinama pokriveno oko 15 odsto teritorije grada, dok je plan da do 2025. godine zelenilo zauzme 25 odsto površine grada.
„Beograd se intenzivno razvija, ali je važno da u periodu koji karakteriše veliki broj infrastrukturnih radova, kao i radova na izgradnji objekata različite namene, vodimo računa o zaštiti životne sredine. Adekvatan odnos prema zaštiti životne sredine obezbeđuje bolji kvalitet života.
Shodno tome, trebalo bi naglasiti da je tokom tekuće godine u Beogradu posađeno 21.000 stabala u okviru šumske sadnje, dok su za održavanje prirodnih dobara na teritoriji grada izdvojena 144 miliona“, rekao je Radojičić.
Prema njegovim rečima, ne bi trebalo zaboraviti ni sadnju drvoreda u urbanim delovima grada, kao i negu postojećih stabala i drvoreda, koja je jednako važna.
„Urbanizacija nekada neminovno vodi ka tome da neko stablo nažalost moramo da posečemo.
Ali, „gazdovanje šumama” podrazumeva da balans između urbanizacije i sadnje novih stabala mora biti pozitivan i uvek u korist više zelenila i zdravijeg života građana.
Značaj postojanja šuma na obodima grada najbolje pokazuje slučaj od pre nekoliko meseci, kada su naš grad pogodile velike vremenske nepogode praćene poplavama, a tokom kojih su šume na levoj obali Dunava zaustavile nalete vetra koji bi sigurno napravio veliku štetu u centralnim delovima grada.
Tada je uništeno oko 250 hektara šume, ali je sprečena mnogo veća šteta u urbanim delovima Beograda. Podaci govore da jedno drvo tokom 24 sata obezbedi kiseonik za četiri osobe, a osim toga, stabla pružaju zaštitu od klizišta, buke i poplava“, dodao je gradonačelnik.
On je dodao da Grad Beograd vodi odgovornu politiku i podsetio da je među prvima usvojio Strategiju pošumljavanja.
„Jedna od mera o kojoj razmišljamo jeste uvođenje obaveze za investitore prema kojoj bi za svako posečeno stablo trebalo posaditi tri. Grad Beograd ima nameru da se kandiduje za „Zelenu prestonicu Evrope”, što je dugotrajan proces i zahteva veliki broj koraka i inicijativa.
Važno je da apliciramo i da u narednim godinama uradimo što više stvari kako bi se približili tom cilju. Verujem da Beograd ima sposobnost da stane rame uz rame sa gradovima poput Ljubljane, Helsinkija ili Hamburga, koji nose tu laskavu titulu.
Beograd će u narednom periodu različitime programima podsticati što veći broj ljudi da se uključi u akcije pošumljavanja i ozelenjavanja„, rekao je Radojičić.
Događaju je prisustvovala sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, kao i podsekretarka istog sekretarijata Jasmina Madžgalj.
Izvor: Grad Beograd
