BEV, HEV, PHEV – skraćenice za električne automobile mogu biti zbunjujuće za one koji su tek zakoračili u svet vozila na baterije. Ono po čemu se vrste električnih automobila razlikuju su princip rada i stepen u kome emituju štetne gasove, a svima im je zajeničko to što, u većoj ili manjoj meri, štite životnu sredinu.
Na pomen električnih vozila, većina će najpre pomisliti na automobile sa isključivo električnim pogonom. BEV vozila (Battery Electric Vehicle) ne koriste fosilna goriva i imaju nultu emisiju štetnih gasova, a jedini izvor energije koja pokreće motor je litijum-jonska baterija.
Međutim, vozačima su već izvesno vreme dostupni hibridi koji, kako im samo ime kaže, kombinuju električni pogon sa pogonom na konvencionalna goriva.
Pročitajte još:
Hibridna električna vozila (HEV), ili samo hibridi, imaju bateriju koja pokreće električni motor, ali i rezervoar za benzin ili dizel za pokretanje SUS motora. Međutim, ovakvi hibridi nemaju priključak koji bi omogućio punjenje baterije na spoljašnjem izvoru poput punjača ili kučne utičnice, pa je jedina opcija za punjenje baterije regenerativno kočenje ili rad SUS motora.
Regenerativno kočenje funkcioniše po jednostavnom principu: prikupiti što je više moguće energije koja se rasipa tokom kočenja i konvertovati je u električnu energiju koja se skladišti u bateriji, piše Autocentarforma.
Sa druge strane, priključni hibridi (PHEV) opremljeni su većom baterijom u odnosu na standardne hibride, a poseduju i priključak tako da se mogu puniti na utičnici ili punjaču. Zahvaljujući većoj bateriji, vožnja priključnih hibrida moguća je u potpuno električnom režimu u proseku i do 50 km (premda BMW i3 može preći čak 200 km) , dok je emisija ugljen-dioksida manja u odnosu na HEV. Ipak, veća baterija i tehnička složenost čine PHEV modele težim i skupljim u poređenju sa standardnim hibridima.
Milena Maglovski
