Srbija je ostvarila značajan doprinos u dostizanju jednog od najvažnijih ciljeva Stokholmske konvencije jer je omogućila bezbedno finalno odlaganje i dekontaminaciju preko 300 tona električne opreme, odnosno transformatora sa opasnom supstancom PCB (polihlorovani bifenili), rečeno je na završnoj konferencija međunarodnog projekta „Ekološki prihvatljivo upravljanje i finalno zbrinjavanje polihlorovanih bifenila u Republici Srbiji“ koja je održana u Privrednoj komori Srbije.
Projekat su zajednički finansirali Republika Srbija i Globalni fond za zaštitu životne sredine (GEF), a projekat su implementirali Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) i Tehnološko-metalurški fakultet, kao nacionalna kancelarija za upravljanje projektom. Projekat su sufinansirali Elektroprivreda Srbije i Železnice Srbije.
„Uz pomoć ovog projekta uspeli smo da uspostavimo i implementiramo regulatorni okvir za bezbedno upravljanje PCB harmonizovanog sa PCB Direktivom EU kroz usvajanje Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o hemikalijama, kao i niza podzakonskih akata kojima se zaokružio pravni okvir iz ove oblasti. Kao najvažniji rezultat ovog projekta je bezbedno finalno odlaganje i dekontaminacija preko 300 tona električne opreme odnosno transformatora čime smo ostvarili značajan doprinos u dostizanju jednog od najvažnijih ciljeva Stokholmske konvencije, prestanak korišćenja PCB u električnoj opremi do 2025. godine i finalno odlaganje PCB otpada do 2028. godine, čime smo ispunili i našu međunarodnu obavezu preuzetu ratifikacijom pomenute konvencije“, istakla je Sonja Roglić, načelnik Odelenja za hemikalije Ministarstva životne sredine.
Pročitajte još:
- NA MESTU NEKADAŠNJEG GIGANTA NIKLA DIVLJA DEPONIJA
- GRAĐEVINSKA DOZVOLA SE NE MOŽE DOBITI BEZ BRIGE O OTPADU – KAKO TREBA ODLAGATI ŠUT
- KAKVA JE STOPA CIRKULARNOSTI BILA U EU PRETHODNIH GODINA?
Takođe, dodaje, pored ovog najvažnijeg cilja, kroz aktivnosti podizanja kapaciteta i izrade tehničkih smernica za privredu u vezi identifikacije i određivanja PCB u električnoj opremi u okviru ovog projekta, naša privreda je podigla kapacitete za identifikaciju PCB, kao i za bezbedno upravljanje, rukovanje i finalno odlaganje PCB iz električne opreme kroz učešće na tematskim radionicama ovog projekta.
U okviru Projekta sprovedeno je i podizanje svesti javnosti, a posebno najranjivijih grupa populacije, zaposlenih koji rukuju PCB opremom, kao i žena-trudnica o opasnostima izlaganja PCB i načinima smanjenja izloženosti i rizika po njihovo zdravlje i po zdravlje ploda.
„Misleći i na decu kao najranjiviji deo populacije, u okviru ovog projekta smo izvršili i procenu rizika i ispitivanje PCB u vazduhu u školama kako bismo stručnim preporukama smanjili potencijalni rizik od njihovog izlaganja PCB”, rekla je Roglić.
,,Srbija je 2009. godine ratifikovala Stokholmsku konvenciju o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama tzv. „večnim hemikalijama“ koje spadaju u grupu najopasnijih zagađujućih supstanci s obzirom da su perzistentna, bioakumulativna, toksična po zdravlje i životnu sredinu i imaju potencijal prenosa na velike udaljenosti od izvora emisije. Jedna od ovih zagađujućih materija su i PCB (polihlorovani bifenili)“, objašnjava Dragan Stevanović, sekretar Udruženje za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala.
Ovaj projekat je, kaže, imao za cilj uspostavljanje sistema bezbednog upravljanja PCB i finalno odlaganje svih zaliha PCB, kao i dekontaminaciju električne opreme kontaminirane ovim materijama.
O rezultatima projekta, skup je detaljnije izvestio koordinator Projekta prof. dr Aleksandar Orlović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta i menadžer projekta Vladimir Atanasov iz UNIDO-a.
Izvor: PKS
