Klimatske promene pogađaju različite regione sveta, ali najnoviji podaci ukazuju na to da su severne oblasti među najugroženijima. Ubrzani rast temperatura, smanjenje snežnog pokrivača i nestabilni vremenski obrasci donose sa sobom nepredvidive posledice koje ozbiljno prete ekosistemima, poljoprivredi i životnim uslovima u ovim područjima.
Stručnjaci sa Teksaškog univerziteta u Arlingtonu ponovo su skrenuli pažnju na ovaj problem nakon što su otkrili da smrznuto zemljište na Aljasci erodira brže nego što se može obnoviti, a glavni uzrok su klimatske promene.
Permafrost čini veliki deo zemlje na severnoj hemisferi, a u njegovoj osnovi je mešavina zemlje, šljunka i peska povezanih ledom. Njegov značaj ogleda se u tome što skladišti velike količine organskog ugljenika, dok se sa otapanjem permafrosta ovaj ugljenik može osloboditi u atmosferu čime dodatno pogoršava klimatske promene.
Pročitajte još:
- Kakav uticaj na emisije CO2 imaju globalno zagrevanje i promena vegetacije na severu
- Kako let modernih aviona utiče na klimu?
- IPCC odobrio nacrte za prva dva izveštaja u sedmom ciklusu procene
„Permafrost je delikatan prirodni resurs. Ako se gubi brže nego što se obnavlja, ugrožavamo infrastrukturu i oslobađamo ugljenik, koji može da zagreje atmosferu “, rekao je docent na Teksaškom univerzitetu u Arlingtonu, Nejtan D. Braun.
Da bi bolje razumeli sudbinu permafrosta u svetu koji se zagreva, stručnjaci sa pomenutog univerziteta, u saradnji sa brojnim naučnim i obrazovnim institucijama, pratili su formiranje permafrosta duž reke Kojukuk na Aljasci.
U studiji, objavljenoj u časopisu American geophysical union, tim stručnjaka navodi da se novi permafrost duž poplavne ravnice reke Kojukuk ne formira dovoljno brzo da zameni ono što nestaje zbog porasta temperatura.
„Datirajući ove naslage permafrosta, otkrili smo da formiranje permafrosta u ovom regionu može trajati hiljadama godina. Pod klimom koja se zagreva, očekuje se da će formiranje permafrosta trajati duže, dok će obale reka koje se otapaju postati podložnije eroziji. Neto rezultat će biti gubitak permafrosta i doprinos ugljenika u atmosferu“, rekao je profesor Braun.
Energetski portal
