Klasifikacija, koju je EU revidirala 2010, uvela je nove kategorije koje idu i do A+++, što je razlika koja često promiče potrošačima. Problem je i to što proizvodi često nemaju ispravnu oznaku ili je uopšte nemaju. Ako neko kupi mašinu za veš sa oznakom A+ i pomisli da je time dobro pazario i ujedno sačuvao životnu sredinu, treba dobro da razmisli, piše agencija Francs pres. „Efikasnost oznake je dovedena u pitanje uvođenjem dodatnih kategorija sa ‘plusevima'“, rekla je Angeliki Malizu, koordinatorka projekta za ekodizajn u Evropskoj asocijaciji organizacija potrošača (BEUC). Ona je podržala inicijativu za vraćanje sistema označavanja slovima bez dodataka, što je Komisija predložila u julu prošle godine. Potrošači, koji su u velikoj meri prihvatili označavanje slovima od A do G od kada je uvedeno počektom 1990-tih, ne primećuju toliko razliku između A i A+ koliko između A I B, rekla je Malizu.
Kada je reč o mašini za pranje veša, A+ je praktično postalo oznaka za kategoriju sa lošijim performasnama, pošto se više ne mogu pronaći aparati sa nižom oznakom. Tehnološki razvoj, podstaknut evropskim propisima za ekološki dizjan čiji je cilj usmerenje ka održivom razvoju, doveo je do toga da preovlađuju više kategorije. Takav sistem označanja izaziva zabunu među potrošačima koji zbog oznake A+ pogrešno misle da su kupili proizvod visokih performansi koje će mu omogućiti da istovremeno smanji troškove i emisije gasova, i zbog toga su spremni da plate skuplji proizvod, kaže koordinator evropske nevladine organizacije Kulprodakts (CoolProducts) Stefan Arditi.
Drugi problem predstavlja to što proizvodi često nisu dobro označeni ili i nemaju oznake. Prema nedvanom istraživanju, u nekoj radnji svaka treća etiketa nije dobro napisana a na svakom petom proizvodu je i nema. „Smatramo da rasipanje energije košta više od 10 milijardi evra godišnjih ušteda u Evropi“, kaže DŽek Hanter iz a životnu briselske nevladine organizacije Evropska kancelarija za životnu sredinu. Uštede energije u evropskim domaćinstvima, koje proističu iz direktiva za ekodizjan i označavanje energetskih performansi, procenjuju se na 464 miliona evra. Međutim, industrijski sektor je uglavnom skeptičan. „Podržavamo vraćanje lestvice od A do G. To bi trebalo odmah učiniti u slučajevima kada većina modela određene vrste proizvoda označena kategorijama sa ‘plusom’ i gde preovlađaju oznake visokih performansi“, smatra Andrea Vojt, direktorka evropskog udruženja proizvođača sistema za hlađenje i grejanje EPEE.
Predlog Evropske komisije o reviziji sistema označavanja uskoro treba da razmotre Evropski parlament i Savet EU. Italijanski poslanik u Evropskom parlamentu Dario Tamburano, koji je izvestilac za taj predlog, dovršio je svoje predloge i nada se da će dogovor biti postignut pre kraja godine. „Cilj je da se kod građana obnovi poverenje posle skandala sa Folksvagenom“, rekao je Tamburano za AFP. „Bez poverenja niko neće verovati oznakama“, dodao je on. Predlog tog poslanika predviđa nedvosmislenu zabranu aparata koji su tako podešeni da prikazuju drugačije rezultate na testovima. Tamburano, koji podržava inovacije i nove tehnologije, predlaže označavanje sa kodom pomoću koga se preko pametnih telefona mogu dobiti dodatne informacije. Korišćenje novih tehnologija omogućilo bi sprovođenje ideje o uspostavljanju „baze podataka o proizvodima“ koju je iznela Evropska komisija, ali je naišla na hladan prijem kod proizvođača.
Tamburano smatra da bi proizvodi mogli da se na osnovu podataka porede ili da se čak izbor prioizvoda prilagodi nekoj zemlji davanjem informacija o ceni energije. Nacrt zakona predviđa da se, kako bi se izašlo na kraj sa dominacijom najviših oznaka, uspostavi sistem automatske revizije od trenutka kada određen udeo modela dobije najvišu oznaku. „Treba se okrenuti budućnosti, biti ambiciozniji“, kaže italijanski poslanik. On u tome vidi i priliku za promovisanje „inteligentnih“ aparata koji će moći da komuniciraju sa električnom mrežom i određuju na osnovu cene energije i opterećanja mreže u kome je trenutku najbolje da se uređaj uključi.
Vesna Vukajlović
Izvor: www.euroactiv.rs
