Znamo da je boravak u prirodi značajan za zdravlje čoveka, kako mentalno, tako i fizičko. Šetnja kroz šumu jača imuni sistem i umanjuje rizik od depresije. Posmatranje zelenih predela, makar samo na fotografijama, podiže nivo sreće i umanjuje nervozu. Boravak pored mora, pored toga što pomaže kod brojnih akutnih bolesti poput problema sa štitnom žlezdom, alergijama i sinusima, opušta naš nervni sistem i smanjuje stres. Takođe, tokom boravka u prirodi mentalna izmorenost je znatno manja nego u urbanim uslovima. Izolacija od gradske buke, mobilnih uređaja i zatrpanosti različitim informacijama doprinose osećaju mira. Umesto toga dobijamo tišinu, odsustvo napornih zvukova, smanjuju se anksioznost i depresije, a nakon nekog vremena provedenog u prirodi ostvarujemo i određenu povezanost sa njom.
Mnoge zemlje su iskoristile prednosti boravka u prirodi – lekari u Škotskoj ga pacijentima preporučuju kao deo terapije, dok u Japanu podstiču da se okrenu takozvanoj šumskoj terapiji.
Norvežani su otišli korak dalje.
Pročitajte još:
Bolnice nisu naročito inspirativna mesta i, iako pomažu pri lečenju fizičkih oboljenja, mogu znatno odmoći psihi i narušiti raspoloženje pacijenata. Norvežani su stoga rešili da nekoliko objekata za lečenje izgrade u šumi kako bi time pacijentima olakšali turobne bolničke dane.
Odmor na otvorenom smešten je na samo 100 metara od ulaza u najveću norvešku bolnicu Rikshospitalet u Oslu. Materalizuje ideju lečenja u prirodi koja se proširila širom Skandinavije. Koncept je nazvan friluftssykehuset, kombinacijom norveškog izraza (friluftsliv) sa značenjem važnosti provođenja vremena u prirodi i reči za bolnicu (sykehus).
Kabine su napravljene od drveta, tako da je i sam prostor u skladu sa okolinom. Dovoljno je prostrano za bolničke krevete, kao i za glavnu sobu i kupatilo.
Za sada je prosto namenjen isključivo deci, odnosno uzrastu do 18 godina. Obezbeđene su posete roditelja. Deca mogu provoditi vreme i pecajući, gađajući mete lukom i strelom, cepajući drva i slikajući, ali i jednostavno uživajući u prirodi i šetajući kroz šumu.
S obzirom na to da mnogi psiholozi dovode u vezu urbanizaciju i mentalne bolesti, primenom ovakvih idejnih rešenja, kao i samim boravkom u prirodi, možemo donekle uticati na negativne posledice modernog života. Priroda nam nudi lek, na nama je samo da ga prihvatimo.
