Izgradnja strateškog gasovoda koji podržava Evropska unija i za koji se očekuje da razbije monopol ruskog gasa na bugarskom tržištu napreduje, ali uz probleme, piše Euraktiv Bugarska. Naime, desetine bugarskih radnika koji grade Interkonektor Grčka-Bugarska (IGB) protestovalo je pre nekoliko dana u Haskovu jer, kako kažu, nisu dobili plate za najmanje tri meseca.
Radnici prete da će napustiti posao ako odmah ne dobiju zarade.
IGB, poznat i kao gasovod Stara Zagora-Komotini, u sklopu je strategije EU za obezbeđenje sigurnosti isporuka gasa. Povezan je sa Južnim gasnim koridorom – inicijativom koju je podržala Evropska komisija sa ciljem da se smanji zavisnost Evrope od ruskog gasa i doprinese raznovrsnosti izvora snabdevanja energijom.
Tim cevovodom treba da ide gas iz Azerbejdžana, kao i iz grčkog terminala za tečni prirodni gas (LNG).
Očekuje se da Bugarska uvozi milijardu kubnih metara gasa iz Azerbejdžana godišnje, odnosno gotovo trećinu godišnje potrošnje. Taj gas bi trebalo da počne da stiže 2021. godine i tada bi Bugarska trebalo da sruši monopol ruskih isporuka gasa.
Uprkos činjenici da izgradnja napreduje, zarade bugarskim radnicima koji rade na gasovodu nisu isplaćene.
„Mesečno radimo po 300 sati, iako je normalno 160. Radimo prekovremeno. Radimo svake subote, ponekad čak i nedeljom“, rekao je za Bugarski nacionalni radio jedan radnik na IGB.
Drugi učesnik protesta rekao je da na projektu radi pola godine i da još nije dobio novac za poslednja tri meseca. Zarade inače nisu velike jer radnici koji su protestovali kažu da im poslodavac za tri meseca rada duguje 2.050 evra.
Jedan od radnika koji je protestovao rekao je za bTV da je situacija „ponižavajuća“ jer se grčkim radnicima plate za isti rad isplaćuju na vreme.
Inače, bugarski premijer Bojko Borisov je nedelju dana pre protesta obišao radove na gasovodu Stara Zagora-Haskovo-Komotini. Tada je rekao da bi, da nije njegove vlade, projekat stao.
Borisov je pod pritiskom da se povuče zbog korupcije u zemlji.
Pročitajte još:
Budžet za izgradnju interkonektora je 240 miliona evra, a ugovor o izgradnji potpisan je u oktobru 2019. godine. Od te sume 110 miliona evra je zajam Evropske investicione banke, 39 miliona je obezbeđeno iz Bugarskog operativnog programa za inovacije i konkurentnost a 45 miliona je grant Evropske komisije dodeljen 2010.
Akcionari kompanije ICGB zadužene za projekat su Bugarski energetski holding (BEH) i grčko-italijanska kompanija Posejdon. Cevi isporučuje grčka kompanija Korint pajpvorks dok je druga grčka kompanija J&P-Avaks odgovorna za dizajn i izgradnju trase gasovoda.
Projekat IGB treba da bude gotov krajem 2020. godine. Cela trasa IGB duga je 181 kilometar.
Sofija računa i na LNG, uključujući onaj uvezen iz SAD, koji će biti istovaren na plutajućem LNG terminalu u Aleksandropolisu, na severu Grčke.
Euraktiv Bugarska je pre dvadesetak dana saznao u diplomatskim izvorima da je državna kompanija BEH blokirala izadavanje bankarske garancije u okviru strateškog ugovora sa IGB.
Na upit Euraktiva s kraja jula ministarka energetike Temenuška Petkova nije demantovala da ima problema ali je rekla da će biti brzo rešeni.
Izvori kažu da će ruska „peta kolona“ u Bugarskoj nastojati da pravi probleme za alternativno snabdevanje gasom sve dok to bude mogla.
Izvor: Euractiv.rs
