Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je da će ulaganje u zaštitu životne sredine ostati jedan od prioriteta i u narednom periodu i dodala da je u prethodne dve godine najviše urađeno za čistiji vazduh u Srbiji.
Sa druge strane, rebalansom budžeta za 2022. godinu smanjen je ukupan budžet Ministarstva zaštite životne sredine za 1,29 milijardi dinara.
Životna sredina (ni)je prioritet
Zašto novi rebalans budžeta za 2022. godinu ukazuje na značajno smanjenje finansijske pomoći Evropske unije u iznosu od skoro milijardu dinara? Da li je zaštita životne sredine zaista jedan od prioriteta Vlade i Ministarstva zaštite životne sredine? Drastično smanjenje budžeta odnosi se pre svega na upravljanje otpadom i otpadnim vodama, iako mnoga istraživanja i analize ovu oblast vide kao jednu od problematičnijih. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu RS za 2022. godinu sa sobom nosi brojna smanjenja određenih stavki u budžetu, među kojima se najznačajnije razlike odnose na: Sanaciju i zatvaranje nesanitarnih deponija, sistem upravljanja otpadom, izgradnju regionalnih centara upravljanja otpadom, kao i na ostale stavke upravljanja otpadom, otpadnim vodama i hemikalijama, te smanjenja iznose više od 2,5 milijardi dinara. Međutim, ukupno smanjenje budžeta manje je od ovog iznosa, uzimajući u obzir da su se sredstva za neke aktivnosti i uvećala.
Smanjenjem budžeta u ovim oblastima ne ispunjavaju se ciljevi propisani Programom upravljanja otpadom u RS za period od 2022 – 2031. godine, kao što su: Unapređen sistem upravljanja komunalnim otpadom kroz povećanu stopu reciklaže, smanjeno odlaganje biorazgradivog otpada na deponije i smanjeno odlaganje otpada na nesanitarne deponije. Ne samo da su ove mere u suprotnosti sa postavljenim ciljevima, već se nastavlja i praksa neadekvatnog odlaganja otpada bez uslova kontrole na nesanitarnim deponijama.
Takođe, dok je za uređenje i unapređenje sistema zaštite prirode i očuvanja biodiverziteta u Zakonu o budžetu za 2022. godinu opredeljeno skoro 190 miliona dinara, sada ta cifra iznosi manje od 70 miliona dinara, a kada se radi o Monitoringu kvaliteta vazduha, vode i sedimenata, budžet za ovu oblast smanjen je za skoro 14 miliona dinara.
Pročitajte još:
- KAKO PRIVATNI SEKTOR U SRBIJI MOŽE DA DOPRINESE SMANJENJU EMISIJA GASOVA SA EFEKTOM STAKELENE BAŠTE
- DIVLJE DEPONIJE U SRBIJI MORAJU POSTATI PROŠLOST
- GREJNA SEZONA DOPRINOSI ZAGAĐENJU VAZDUHA, NAJAVLJENA KIŠA SMANJIĆE ZAGAĐENJE
Da li kupovina ekoloških vozila rešava probleme zagađenja?
U novom budžetu vidno je i povećanje određenih stavki poput Podsticaja za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila gde postoji skok sa 150 miliona, na više od 260 miliona dinara. Uzimajući u obzir da ovakav tip automobila u Srbiji sebi može da priušti relativno mali broj ljudi, kao i da je njihov doprinos zagađenju vazduha neuporediv u odnosu na industriju i energetiku, Koalicija 27 smatra da postoje mnoge zabrinjavajuće i svrsishodnije oblasti, koje zahtevaju povećanje budžeta, poput subvencionisanja mera energetske efikasnosti i mera za smanjenje energetskog siromaštva, na primer. Ne treba zanemariti ni to da se struja za ekološki „prihvatljiva“ vozila u Srbiji za sada najvećim delom dobija iz ekološki „neprihvatljivih“ izvora – sagorevanjem fosilnih goriva.
Drugo povećanje odnosi se na Usluge izmeštanja i trajnog zbrinjavanja opasnog otpada – a prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine najviše opasnog otpada stvara privreda. Koalicija 27 smata da bi privreda sama trebalo da plaća upravljanje otpadom koji generiše, na osnovu načela Zagađivač plaća kao i člana 26. Zakona o upravljanju otpadom, gde su definisane odgovornosti proizvođača otpada.
Ovakve izmene budžeta Ministarstva zaštite životne sredine u suprotnosti su sa preporukama koje je Koalicija 27 dala u svim izveštajima tokom osam godina, u suprotnosti i sa preporukama Evropske komisije, ali i realnim problemima i potrebama građana naše zemlje.
Izvor: Koalicija 27
